субота, децембар 29, 2012

O nadzoru elektronskih komunikacija i posledicama po društvo #29c3



CCC (Chaos Communication Congres) najveća je hakerska konferencija u Evropi, tradicionalno se održava 2x godišnje u Berlinu. Ovaj put zimska CCC dešava se u Hamburgu na mestu koje može da primi dvostruko više ljudi. Ovih ambicija nije spašena ni Srbia, pa se poslednjih nekoliko meseci već priča i užurbano radi na otpočinjanju organizacije prve hakerske konferencije, po ugledu na CCC. Ali o tome nekom drugom prilikom...  Pogledajte jučerašnju uvodnu reč: 



Jacob Applebaum adresirao je vezu između dronova i nadzora, pristupu nformacijama i zatvora, odnosno onoga što se u žargonu zove "Veliki Brat". Globalni trend inspekcije data paketa i zadržavanja saobraćaja, i lokalni trend pristupanja podacima građana Srbije bez naloga suda, postojeći softveri za presretanje komunikacija kao i oprema za prisluškivanje koja se može kupiti na svakom ćošku, što je uvoz opreme za nadzor i tajno snimanje potpuno slobodan, čine ovu temu aktuelnijom nego ikad ranije.


Zašto ovo pričam? Društvo je tako napravljeno da se revolucije ne dešavaju u tajnosti, već tako što je kritična masa raste. Doneti informisanu odluku trebalo bi da je zadatak liberala. Oslobiditi znanje i staviti ga na raspolaganje SVIMA, je socijalistička ideja. A šta oni rade tim povodom? Izvolite, gospodo, bavite se onime što vam je u opisu posla. 
Promene koje je potrebno napraviti su, žao mi je što to kažem, radikalne, ne konzervativne. Ne da se problemi rearanžiraju u vremenu ili da se reciklira vlada i devedetih, već da se pronađe rešenje. I, ne, namerno ne pominjem reč "demokratija" da vas ne bih oterala s ovog sajta :) 

Tajnost oko loših zakona, tajnost oko udruživanja protiv istih, ne može doneti promene koje očekujemo. U zapadnoj filozofiji ide do Sokrata poznato je da se građanska neposlušnost prema onim zakonima koji ne valjaju uzima kao fundamentalno demokratsko pravo, pravo da se manjina zaštiti od terora većine. Od Drugog svetskog rata  i suđenja povodom Holokausta naučili smo da je itekako moguće biti osuđen jer si se povinovao lošem zakonu,  i da je nedela moguće spakovati u legalizam - logori su bili definisani zakonom, ničega "protivpravnog" tu nije bilo. 

I zato vas molim da napravite razliku između pravednog i nepravednog
Tražim od vas da ne budete poslušni. I da tretirate svoju Vladu kao da je uračunljiva, kao da je sa njima sve u redu (znam da nije lako zaboraviti da je M.Mrkonjić izjavio da je sve što je u Srbiji izgrađeno poslednjih 50 godina delo njegovih ruku, ali ...;)

Molim vas da jasno i glasno tražite odgovore i iznosite na svetlost dana činjenice, kao što ovih dana radi sajt Kakav je doktor i ekipa okupljena oko projekta Kontrolor. Zvuči paradoksalno? Jedini način da se tajnost preispita je da se bez prestanka iznosi na svetlo dana šta je sve urađeno. I da se traže objašnjenja i odgovori. Nije to posao isključivo Rodoljuba Šabića, to je zadatak svih nas. A uverena sam da neki od najglasnijih  za sebe nikada ne bi rekli da su -  aktivisti: Srpskim internetom vlada Lepi Brka. Heh...

Mnogo je razloga da im kažete šta mislite, i da u te svrhe upotrebite sve svoje medije, sve platforme i društvene mreže. Soboda izražavanja svog mišljenja znači da si slobodan i nakon što ga izraziš. Demokratija je u tome da budeš slobodan od sumnje, da nisi pod prismotrom ili istragom jer si izrazio svoje mišljenje. Uostalom, posedovanje političkog stava nije propust u dizajnu, nije bag već feature ljudske rase. 
Kako smo onda došli do toga da je sam čin komunikacije - pobunjeništvo? Da su otpadnici oni koji misle (i govore) drugačije? 

Sloboda da ne budete sumnjičeni, pod istragom ili nadzorom je fundamentalno ljudsko pravo.  

Jer, ne treba zaboraviti da je državi je lako da kriminalizuje komunikaciju. Previše je jednostavno da se sve ono što se opaža kao neprijateljsko jednostavno stavi van zakona. I to je ono što se sada dešava - posedovanje Anonymous maske čini vas sumnjivim licem.
 Izražavanje sopstvenog, naročito političkog, stava može vam doneti probleme, raskidanje ugovora i ostanak bez posla.

Sloboda je najdragoceniji poklon. Oni koji rade na tome da ljude učine slobodnim heroji su ovog doba, oni koji rade na tome da se poveća stepen sloboda, da se uvede opcija opt-out i tamo gde je na prvi pogled nema. I to ne sme da bude kriminalizovana aktivnost! 

петак, август 24, 2012

KADA STE NA PROJEKTU: vrste menadžera




Project Manager je osoba koja misli da devet žena može da napravi jednu bebu za jedan mesec.

Developer  je onaj ko misli da će biti potrebno 18 meseci da se napravi beba.

Onsite Coordinator je osoba koja veruje da jedna žena može da isporuči 9 beba za jedan mesec.

Klijent ne zna zašto on želi bebu.

Marketing Manager je uveren da se beba može ostvariti čak i ako ne postoji nijedna raspoloživa žena.

Resource Optimization Team smatra da im nisu potrebni ni muškarci ni žene, oni će sami producirati bebu bez resursa i bez ikakvog budžeta. 

Documentation Team  njima nije bitno da li je beba isporučena, njhiovo je samo da dokumentuju svih 9 meseci.

Quality Auditor  je osoba koja nikada nije zadovoljna procesom stvaranja bebe.

Tester je osoba kojoj je u opisu posla da kaže da to nije beba kakva im je potrebna.

HR Manager je osoba koja misli da i magarac može isporučiti bebu samo ako mu se da 9 meseci i obuka.

недеља, јун 17, 2012

Kako nas vide mediji: žene sa mudima

Čitam večeras intervju sa Magdom Janjić , i zapnem. Krenem, pa stanem. Pa se vratim da pročitam ponovo. Naime, u uvodniku za intervju Magda je, po rečima autora, ustvrdila da “žena sa mudima” može biti samo snažna žena, koja leči svoje rane, sama donosi odluke, a pri tome je i majka, umetnica, ljubavnica.  Dakle: žena sa mudima. 

Engleski jezik poznaje ovu frazu u dve varijante:  "chicks with dicks" što je oznaka rodne/seksualne prirode, i "she's got balls" što je u engleskom jeziku značenje najpribližnije onom koje je upotrebljeno u Wannabe magazinu. 
Nakon kraće i kreativne brainstorming sesije u Facebook grupi Jezičke nedoumice (update: celu diskusiju, valjda najveću dosad i najzabavniju,  su obrisali moderatori grupe) problematika izraza "žena sa mudima" sa Milošem Krnetom iz Mreže Crnjanski  postala mi je donekle jasnija. Značenja su u 21. veku izmenjena. 

Potrebno je biti veoma oprezan sa ona ima muda, ili u drugoj varijanti: žena sa mudima.
Ako ovo čujete, uobičajeno je da se to razume kao pozitivan znak i značenje koje je preneseno a ne doslovno. Ono što je opasna implikacija, i što je u drugom planu, nalazi se u tome da biti zaista dobar u nečemu jeste nešto što je odlika muškaraca.

U 21. veku ovo značenje je veoma nefer i veoma izvrnuto. Sada kada postoje medicinski dokazi da su žene jače od muškaraca, pitanje je dana ili sata kada će muškarcima početi da se dodeljuju ženski atributi da bi se pohvalila njihova snaga.  
Budući da je fraza „žena sa mudima“ ovoliko nakrcana značenjem, ja lično je ne bih koristila!  Srećna sam da lično poznajem impozantan broj žena koje su jake/prelepe/pametne i čast mi je da ih imam za prijatelje. 
Zaista bi mnogim muškarcima atribut da su „kao žene“ trebalo dati kao kompliment, nipošto kao uvredu.

Nažalost  biće potrebno da Dunavom prođe još mnogo vode dok se ovo ne dogodi u Srbiji. Da budem iskrena, mislim da je potrebno češće ustati u odbranu žena.  I ceo ovaj gendered leksikon koji implicira probleme prethodnih generacija trebalo bi da bude redefinisan.  „Ona ima muda“, ma stvarno, o čemu se tu radi? Testisi su znak snage, hrabrosti,  integriteta, istrajnosti? Šta je sledeće? Šminkaćemo se barutom?!

Jednom sam imala prilike da se smejem opasci koju je neko napravio za koleginicu:  ona je neko veliko jaje.  Mislilo se na korporativno jaje, dabome. Lično ne verujem da je imati nešto među nogama a veličine grejpfruta  posebno dobro i ugodno.  Biti jaje na korporatvnoj lestvici ovde je upotrebljeno u značenju moći: ona ima moć. Kada smo kod oznaka muških spolovila, ni mediji nisu izuzetak. Aleksandar Tijanić je ne tako davno imao kolumnu sa tag-linijom kurčevito

Nisam feminista niti sam ostrašćena. Samo mi čini da nam treba više pozitivnih, ženskih reči.  Da treba senzibilizovati govor tako da bude više u skladu sa percepcijom koja je smenila nekadašnju dominantnu patrijahalnu. 
Naročito u medijima. U medijima nam treba više sluha za žene.  Jer žene ne zaslužuju da ih se tretira kao (fejk) transseksualce.

Feminizam u stvari nema ništa sa životnim stilom ili načinom na koji zarađujete za život. Ima veze sa onim tananim stvarima vezanim za način na koji vidite svet.  Jezik to samo prati.

четвртак, јун 14, 2012

#KoSmoŠtaSmo



Zamislite sebe, da napišete seminarski ili diplomski rad, doktorsku tezu ili odličnu PDF knjigu o onome što volite i poznajete dobro. I onako ustreptali postavite to negde online, ili pošaljete saradnicima i prijatelljima.  I kao feedback dobijete ovo: “Imaš jedno A viška”.

Na ovaj način mogli biste i Steave Jobsu naći grešku. Pobedica je to, zar nije tako lepo biti pametniji od drugih!  Postaviti se kao “viši”. Jer vi ste autoritet, jer ste primetili da fali slovo. Smejurija.

Kakvi su ljudi koji vas gledaju kroz “grammar-nazi” naočare?  Najverovatnije takvi da druge stvari nisu kadri da opaze.
I da znate, to uglavnom nisu filolozi. 

S druge strane, ništa bolje nije ni na fakultetima.  Dok sasvim mala deca uveliko uče da programiraju, studenti FMK su oduševljeni  jer profesori umeju da se služe računarom:

Svaka sala za predavanje ima kompjuter, zvučnike, projekor i ostalu prateću opremu (koju profesori UMEJU da koriste).“

"Na FMK uvek imate toalet papir u WC, toplu vodu da operete rukesapun i aparat za sušenje ruku"

...i komentar sa Twittera, prirodan:


Nisam za to da se uz internet priključak polaže test opšte kulture i pismenosti (hvala Bjutiju za ideju :) Ali sam iskreno šokirana podatkom da je veoma mnogo prosvetnih radnika PC nepismeno: 




среда, јун 13, 2012

[web 2.0] Bezbedno i prijatno radno okruženje



 Sinoć je Nebojša Rako, predsednik Asocijacije HR profesionalaca, objavio članak na svom blogu o Bezbednom (prijatnom) radnom okruženju. Obećala sam na Twitteru da ću ispratiti taj članak svojim viđenjem stvari, pa pošto samo sporadično blogujem, verujem da će vam ovo svima prijati :-) 

Poznato je da zadovoljstvo poslom i radom ne zavise samo od novca tj. materijalne stimulacije. A sada u drugoj deceniji 21. veka odavno je prevaziđen stav da se prijatnošću posla bave samo žene – nekada se smatralo da je zadržavanje na nekoj poziciji odnosno odabir poslodavca u odnosu na druge kriterijume koji nisu samo plata + stimulacija + pokriveni sitni troškovi čisto ženska privilegija. Maltene da se izmotavamo što hoćemo da kolege budu ok, da u timu vladaju skladni odnosi i poverenje, da kompanija bude odgovorna...

Nematerijalni podsticaji za rad još su važniji kada je reč o poslovima koji zahtevaju intelektualni angažman: ne želite spor računar, ne treba vam firmin Blackberry ako se s njega ne smete logovati na Facebook, itd.  Pravo je čudo da je radno vreme od 8 sati i dalje kao uklesano u kamenu: uprkos napretku tehonolgije i kosmičkom ubrzanju informacionih ciklusa unutar i oko organizacije, i dalje se, kao pre 100 godina, radi 8 sati, uz izuzeće az neodložne obaveze, sasvim diskrminatorno, onih koji imaju decu. Ostalima se najčešće progleda kroz prste, ali se na kraju dana sve uredno zabeleži. 

Informacioni tornado: zašto neke stvari ostanu iste po 100 godina?! 


 Da podsetimo, radno vreme od osam sati formirano je još onda kada je u opis posla spaalo prelistavanje štampe i telefoniranje, čitanje pošte i čekanje kurira. Sada  dok sedite u taksiju možete proveriti sve najvažmije vesti i kada emailom rešavate stvari po pravilu uz jutarnju kafu i od kuće, potreba da se „čuvaju zidovi“ je sasvim apsurdna.  I ovo je jedna od stvari koja najviše utiče na zadovoljstvo poslom ne samo Y generacija (rođenih između 1977 i 1989), već i svih efektivnih ljudi.  Onih koji već od 20h nedeljom proveravaju emailove i spremaju se za ponedeljak...Svako normalan ima email na telefonu (barem jednom) i može da ga proverava od kuće. Dok sam još bila u svojoj, sada lično mnogo dražoj nego ranije, medijskoj fazi, u kancelariju se dolazilo ne toliko da radiš, jer to možeš i od kuće, nego da odmoriš dušu, inspirišeš se i zadaš sebi nove zadatke. Takođe jedan dan nedeljno bilo je ok  da izabereš, ako si bio vredan, i da ne dođeš na posao fizički.
 Zašto? Jer je šefica vrlo dobor kapirala koji je hedonizam kad sediš kod kuće u hladu u pidžamici („razgaćena“;)) i radiš svoj posao bez ometanja, pitanja, zvonjave telefona i nenajavljenih upada ljudi.

To je bila zora web 2.0 poslova i web 2.0 radnika – internet priključke još uvek nije bilo moguće lako i brzo nabaviti (ha! trebala je veza u Telekomu!),  i mnogo ljudi je slalo chain mailove sa „zabavnim“ slikama i nasedalo na identity theft spam-fore bez ikakve svesti da nigerijski princ ne postoji. Dakle sve vam je jasno.

Web 2.0 generacije mobingom bi smatrale:


Nadzor nad poštom koji nije unapred komuniciran (iako se pretpostavlja, obaveza je poslodavca da to jasno kaže i unapred)
Postavljanje softvera na radnom kancelarijskom računaru za daljinsko upravljanje datotekama u tišini (ma kao ne vidi niko, sve sam teletabis, right...)
Zvaničan stav da su društvene mreže ok a potom ogovaranje po hodnicima ko sve „igra igrice“ na Facebooku
Zlonamerno komentarisanje privatnih fotografija viđenih na Facebooku (u Srbiji je na radnom mestu i dalje važno ko navija za Zvedu a ko za Partizan)
Iznošenje privatnih podataka o trećim licima bez njihovog znanja i u odsustvu („A znaš da je on slobodan i da živi sam u stanu koji je nasledio? Nov je stan“ taj fazon, bljaaaak)
Sugestije u vezi sa privatnim stvarima na Facebooku („nije ti dobra profilna“) – Facebook jeste privatan, ceo. Tačka.
Da vaš privatni twittter nalog i ljudi koje srećete po tweetupima budu tema vašeg evaluacionog sastanka (naročito ako je svaki evaluacioni)
Upadanje u kancelariju tek tako, šetkanje iza leđa zaposlenom i disanje za vratom

Šta web 2.0 kompanije smatraju neetičnim:


Iznošenje podataka iz firme bez dozvole i znanja poslodavca 
      Bekapovanje i izvoz podataka sa servera ili baze klijenata bez odobrenja šefa i bez njegovog ili njenog znanja
Kreiranje negativne reputacije na društvenim mrežama – u smislu direktne žalbe na šefa, platu ili kolege, ne ono „viđen je na koncertu Ane Bekute, šta li će misliti klijenti...“
Diskusiju, online ili offline, o internet security merama u firmi (online i offline), naročito ako vaš softveri nisu custom rešenja.
Neažurriranje softvera mesecima (tako da se lako stvori exploit)
Neunošenje iili neredovno i delimično unošenje podataka u contact management sistem ili bilo koji drugi sales ili project management / collaboration tool

Ono što kolege u web firmama uglavnom zameraju:


Razgovor telefonom
      Glasan razgovor telefonom
Glasan razgovor telefonom koji dugo traje (3 min +)
Nesvesno puckanje hemijskom, krckanje stolice, šuštanje papira tokom radnog vremena
Smeta i ako stalno imate skype slušalice na glavi i nikad niste dostupni za konsultacije
Naravno da ne smete da se derete ko krava kada ih skinete, zar vas majka nije učila da muzika ne treba da je preglasna xDDD... a piše i u Comopolitenu :D
Upadanje u kancelariju tek tako, šetkanje iza leđa i disanje za vratom (don’t touch me!)
Primetite razliku, povežite tačkice...


Web 2.0 menadžment ima svoja pravila


Društvene mreže i mobilne tehnologije menjaju načine na koji radimo i sarađujemo. Setite se kako su nekada postojale table na kojima su se merili rezultati, pa je bilo bitno izbiti na prvo mesto i pokupiti nedeljnu nagradu? Isto je i sada, alati za podsticajna ponašanja prodajnog osoblja prešli su na web, dostupni su alati za takmičenje u vidu projct management alata i tabela.  Brzina je sada važnija nego ranije, i mentalitet koji imaju oni koji igraju igrice se preselio  u kancelarije. Zapravo ceo tok rada (treba da) liči na igru. Nije potrebna posebna nagrada, pobednici su svi koji učestvuju.

Zadovoljstvo poslom meri se upravo onim stvarima na koje su retke srpske firme spremne: fleksibilno radno vreme, dobra (časna) komunikacija koja čuva integritet svih uključenih, mogućnost izbora OS (da ne ide defaultno ako ne mora) i aplikacija, i potpuno poštovanje privatnosti čak i onda kada ste na poslu. (Nedavno je u medijima poprilično komešanja napravila vest da određeni poslodavci traže pristupne šifre od svojih zaposlenih)

Pravo zadovoljstvo počinje onda kada naučimo da odgovorimo na pitanje ZAŠTO nešto radimo.


U sledećem tekstu: o opasnostima u online svetu 

петак, јануар 20, 2012

Demistifikovani oglasi za posao #Srbija




Jedan pogled "iz kutije" na konkurse za posao (tamna strana)

Dinamična i fleksibilna osoba: firma je u haosu i treba
nekog ko je to u stanju i voljan trpeti.
Atraktivna zarada prema rezultatima znači da im proizvod ništa ne valja i da
trebaju varalicu koja je to voljna i može prodati naivcima.
Mogućnost napredovanja: da su voljni promeniti naziv radnog mesta nakon
nekoliko meseci, ako radnik bude radio za trojicu.
Ulaganje u razvoj radnika znači da puno vremena troše na prigovaranje
radnicima.
Ugodna atmosfera znači da se svi radnici smeškaju, jer ako se ne smeškaju
dobiju otkaz.
Rad u mladom timu znači da se radi od jutra do sutra uz nadu u bolju
budućnost.
Kreativan posao znači da niko ne zna šta bi i kako bi tačno ta osoba trebala
raditi, ali imaju problem koji ne znaju rešiti, pa se nadaju da će to neko
novi napraviti.
Ozbiljna firma znači da daju male, ali redovne plate.

Rečnik sprskih konkursa za posao u celosti je prenet sa MCB bloga