SNG, SNG, SNG - xxx !!!

Umesto čestitke:
PCpress.info - OSVRTI - Googlate li s kim se ljubite :)

U poslednjih 21 dan novi sajt PC press.info posetili ste 85.000 puta i pročitali 10.000 vesti. Čestitam!



Želimo vam srećno novogodišnje i prednovogodišnje surfovanje, dobar i kvalitetan RL, kontakte koji će sa Twittera i Facebooka oživeti do mere da može da im se stisne ruka i sa njima pojedu kolači, i mnogo mnogo sreće u svim vašim online i offline poduhvatima!


Dodala bih ono što vam želi moja prijateljica Marija Dukić, novinarka Biznis & Finansija (na facebooku): da svi imate struje u narednoj godini, stabilan Internet, i zgrade kojima se ne obrušava fasada :D
Eh, i da vam majstori za kotlove dolaze pravovremeno, i da vas ljudi ne gledaju u čudu kada idete ulicom i smešite se srećni!


Izazivam vas:
da u 2009. godini kada imate nešto da kažete, kažete to GLASNO i pustite kontekstualnu Pay-Per-Click kampanju! Sezonski popusti, novosti na vašem sajtu, novi projekti - šta vredi ako za vaš sajt niko ne zna? Mi dovodimo posetioce na vaš sajt: Etarget.co.rs.



Uživajte,
ja odoh da proverim gospodžu Džirafu sa šmajserom, budući da svima zainteresovanima organizatori šalju preteće poruke već nedelju dana ako nastave da smaraju :) NEMA KARATA BWE!


Naravno, ako još niste, možda je vreme da okitite svoju virtuelnu jelku na www.okitijelku.com!

FLASH BACK: Dada Vujasinović

Iliti: Novinarstvo i drugi demoni (2)

U Novoj 2009. godini povodom novinarstva i drugih demona mogle bi da se odmotaju neke od najstravičnih stvari koje smo nasledili iz devedesetih. Predmet pokrenut nakon smrti novinarke Dade Vujasinović nije arhiviran, a kako piše današnja Politika, okružno tužilaštvo u Beogradu uskoro će izaći sa stavom u vezi sa smrću ove novinarke.
I ne samo to, republički javni tužilac Slobodan Radovanović najavljuje brzo razrešenje svih dilema oko Dadine smrti:

„Sigurno ćemo uraditi sve što je do nas (...). Pojavljivale su se razne priče u vezi s tim poput one da su u slučaj upletene tajne službe. Ako se utvrdi da je tako, javno ćemo to reći. Nismo imali zadrške ni da to kažemo u slučaju Slavka Ćuruvije“, kaže Radovanović.

Šta je u svemu ovome „bubble“?
Dokazi su tokom 14 godina nepipanja predmeta i nepozivanja svedoka počeli da čile, a u nekim slučajevima i fizika je odradila svoje. Barutne čestice su npr. izgubile svojstva, a otac nastradale novinarke još uvek nije saslušan....



Dada Vujasinović o poeziji ratnog lidera

Citiraću samo jedan detalj iz knjige „Svedočenja iz obeščašćene zemlje“ objavljene u Torontu 1995. godine, kada Dada Vujasinović upoznaje Radovana Karadžića.

Karadžić političar, Karadžić pesnik i Karadžić psihijatar tri su lika u osnovi potuno identična. Ali, možda o Karadžiću kao čoveku, ipak, najviše govori njegova poezija. Njegovi stihovi su često morbidni, poređenja bizarna, misao destruktivna i sputana banalnim rimama. Ilustrativan je često citiran stih iz pesme ’Vladislav i smrt’:

„Usmrćen, eto, bez metka i noža, sad leži opružen ko jagnjeća koža“.

Jedan Karadžićev kritičar je zapisao kako su njegovi stihovi razlog više za borbu protiv velike Srbije, jer bi u njoj ova literatura bila obavezna lektira.

(kraj citata)


Palačinka Dr.Dabić

Kako je pre nekog vremena procurelo na Twitteru, u nekoj palačinkarnici na Novom Beogradu pojavio se novi specijalitet: palačinka „Dr.Dabić“. Vrlo verovatno baš u komšiluku gde je Radovan Karadžić aka David Dabić pevao u lokalnom bircuzu pesme o sebi.
Sada zvuči patološki kada se povežu činjenice da je na svom sajtu ovaj 'lekar i iscelitelj' objavljivao poziv za lečenje seskualne disfunkcije parova (ali samo ako oboje dođu) i čak davao savete za lepotu i večnu mladost.
Jer, dok je bio samo pesnik koji Dadi Vujasinović u „Šumatovcu“ zabranjuje da u tekstu napiše da je proveo vreme u kazamatu (i to onda kada su, kako Dada kaže u članku, Izetbegović i Šešelj to korisitili kao reklamu), rekao je i sledeće:

„Prema Frojdu, književnost kao delatnost je sumblimacija razornih instikata, to jest drskost da se piše predstavlja na neki način intervenciju u poslove Boga“.

A da li je drskost da se pita šta je bilo sa onima koji su drsko pisali? Da li je drskost pitati zašto je država Srbija sa svojim polugama vlasti i kakvim god da je ipak nacionalnim zakonodavstvom, DO DANAS, 14 godina nakon nerazjašnjene smrti ĆUTALA o tome ko je intervenisao u poslovima Boga i ko je odgovoran za smrt Dade Vujasinović??


However, ja ću novine čitati kao i dosada, sporadično, a po TV aparatu ću i dalje slagati fascikle i papire. Očekujem da moj Twitter ispunjava svoju informativno-zabavnu funkciju kao i dosada. Ne samo zato što se ovom servisu za mikroblogovanje prethodne noći prodružio i prvi srpski političar. Čekirajte: Twitter – Čedomir Jovanović.

A novinari, i posebno mlade i odvažne novinarke, uvek će imati moju podršku. Ja nisam bezveze odstupila, ali onaj ko je ostao mora i treba da ima beneficirani radni staž!

poz

JJ

Creative Commons slobodne licence

Jedna lepa geek priča i mali intermezzo pred Novu Godinu i Novogodišnje 1/2divanje za koje ste, verujemo, bukirali najskuplji separe i pripremili sporne čvarke :)

Creative Commons licence proslavile su ovog meseca šesti rođendan. Širom planete organizovane su žurke i prezentacije na temu ovog internacionalnog načina zaštite autorskih prava, u Njujorku i Seulu podjednako kao i u Berlinu, Manili i Brizbejnu.

U našoj zemlji CC licence ovaj 15. decembar posvetile su širenju znanja i iskustava u vezi sa licencama na Beogradskom Univerzitetu uz podršku Vikimedije Srbije, Mreže za slobodni softver, i kolektiva Slobodna kultura.


Da podsetimo:

Ono što možete da uradite u kulturi gde se sve deli putem interneta je da predvidite načine na koji će nešto biti preneseno, u kom obliku i sa koliko izmena. Ono što možda zbunjuje ljude kod CC licenci je to što je ovde podrazumevana vrednost davanje znanja unapred, a ne potpuna zaštita svih prava.
Digitalni sistemi pulsiraju, i pravo takođe mora da diše sa tom zajednicom user-generated sadržaja – CC licence su rešenje, odnosno oblik tipskih ugovora ugrađen u postojeće zakone i lokalizovan u 50 nacionalnih pravnih sistema.

"Creative Commons je sistem koji ti dozvoljava da deliš tvoja autorska dela sa drugima i koristiš sve sadržaje koje pronađeš na internetu, muziku, knjige, slike, filmove ili tekstove sa CC znakom. Ove licence definišu ceo spektar prava zaštite, od tradicionalnog gde su sva prava zadržana do javnog vlasništva gde nijedno pravo nije zadržano", kaže Nevenka Antić, advokat iz Creative Commons Srbija.

Kako zaštiti svoja prava?

Vrlo jednostavno i poptuno besplatno, čak i bez ustajanja od kompjutera. Na sajtu www.creativecommons.org/licences izabereš naš jezik i licencu koju želiš, i slediš uputstva. Licence su potpuno pravno važeće i u našoj zemlji, mada kako kažu aktivisti CC Srbija – sporova još nije bilo.

Šesti rođendan slobodnih licenci razrešio je još jednu dilemu: nijedan autor se ne odriče autorskih prava kada ih zaštiti CC licencom, već samo daje unapred dozvolu za korišćenje i definiše oblike unapred, praktično „evo, na ove načine vam dozvoljavam da koristite moj rad“!

Posetioci predavanja i debate održane na Prirodno-matematičkom fakultetu dobili su na dar CD Creative Commons Lounge sa elektronskom muzikom licenciranom slobodnim licencama među kojima su Mistake Mistake! Pravi mali srećan rođendanko...


Više o CC licencama: http://creativecommons.org/international/, uključujući i srpski na
http://creativecommons.org/international/rs/

A gde za Novu Godinu? Uzmite pa poludite!

Dosta sa ozbiljnim temama! Evo nešto divlje i nešto drugačije,
gledaj pažljivo: DRAMA NA BANERU

U online teatru sudeluju:


* Jedna jelka od prošle godine
* Jedna džirafa (namerno sa DŽ)
* Nekoliko banana, takođe od prošle godine
* Jedan ukras




Cilj okupljanja, ukratko: hedonizam & boemija!

Parametri za žurku su ovde, na rasklimanom sajtu: uzelipapoludeli.org

Detaljna uputstva za, kako je navedeno u pozivu, za ležanje, sedenje i stajanje takođe je moguće pronaći na sajtu uz progodan opis čemu šta od inventara služi. Pa ako niste znali "one kuke" su garderoba, kutija što se dere je zvučnik a organizatori obećavaju da "neće biti ništa nepoznato i što do sada niste videli, a pretpostavljamo da ste do sada svašta videli".

Najvažnije: muzika je za FINE ljude :)

Pogledajte i fotke i komentare od prošle godine, bilo je strava (bez užasa).

URGENCIJA: dole čekanje na šalterima

O projektu Formular.rs verovatno već znate budući da je pored članka na ovom blogu E-UPRAVA: kome nije muka od papirologije? tokom poslednje nedelje internet poludeo za temom dostupnosti informacija.
O tome kako ljudi vide e-upravu i koji im posao radi svi su izveštavali na svoj način, što je odlično jer pokazuje da svi znaju o čemu se radi i svi se češu po istom mestu!

Magazin za poslovnu primenu računara PC Press na svom novom sajtu PC press.info objavio je članak www.formular.rs – skratite vreme pred šalterima.
Iz minuta u minut broj čitalaca se (with a little help from a friends on Facebook :) uvećava: wiki projekat je trenutno rangiran na treće mesto po čitanosti tema na ovom sajtu!

Na srpskom ptretraživaču Pogodak.rs na upit Formular rs dobija se 38008 pogodaka, dok na Google ima 521,000 rezultata. A krenulo pre neki dan!

Što se domaćeg weba tiče, pored foruma ElliteSecurity i DevProTalk gde je objavljena priča o konkursu za one koji daju najviše unosa (nagrade: viski + čokolada + kafa :) Priključio se i PC press sa poklon paketićima ), a u blogosferi je takođe krenula akcija.

Vesti.rs prenele su pomalo trapavo i bez linka ka izvornom članku nekoliko vesti sa ITdogadjaji, Internodium.
U akciju pozivanja građanstva u uključivanje podrške državi Srbiji da efikasnije uvede nasušnu nam (!) elektronsku upravu pružio je i sajt Moj Fond, zatim Eniac na svom blogu gde je iz perpektive studenta objasnio trošak propuštene prilike čekajući po kojekakvim redovima Urgencija: Eniac's Ground a tu je i sve kvalitetniji portal Dragana Ugljevičanina Poslovna Žena.


O čemu je reč?

Za one koji su na Facebooku, fan grupa je ovde: FACEBOOK GRUPA.

Još jednom, nagrade za one koji provedu najviše vremena pred šalterima i unesu podatke na sajt su:


1. mesto: flaša viskija (0.75l) + čokolada sa lešnikom (300gr) + kafa (200gr)
2. mesto: čokolada sa lešnikom (300gr) + kafa (200gr)
3. mesto: kafa (200gr)



Ukratko: ništa se neće desiti bez VAS. Ko ima posla sa papirologijom ne treba da bude lenj, neka svoje korake opiše i postavi na Formular.rs pa se vidimo 23. januara na dodeli nagrada u galeriji O3one!


Sačuvajte planetu - obebedite raniji dolazak paperless društva!

SVI NAŠI MITOVI: COMMUNITY

Postoji jedan mit, a to je da su talentovani (nadareni) usamljenici. Ima čak i cela jedna paradigma sa poprilično VIP zagovornika koji kažu da ne možeš imati "i jare i pare", šta god to bilo: posao i privatan život, briljantni um i dobru ekipu, sladoled i šlag...blah. Večiti win-lose.
Šta više, niko im nije rekao da to nije istina, ili: da nije cela istina, te se po mnogoljudnim konferencijama i dalje mogu čuti "preporuke" kako se nečega treba odreći, u korist nečega drugog. Kao da nije reč o prostom upravljanju vremenom.


Postoji i drugi mit a to je da nove stvari kreiraju pojedinci a ne grupe.

Najnovija studija kreativnosti čiji delić prenosi Herald Tribune pokazala je da inovacije nisu bljesak u tami, već logičan i prirodan nastavak kontinuiranog procesa stalnog & pomalog inoviranja.
Uspešne kompanije poznaju ovaj model stalnog unapređivanja bez kratkih rezova i sticanja poena preko noći nekakvim "reformama".
Primenljivo na sve strukture.


S druge strane kolektivna kreativnost nije mnogo nova strvar, princip je širom korporativne Amerike isproklamovao i Pixar i Disney studio: inovacije nastaju tako što se ljudi potekli iz različitih sfera skupe oko jednog zadatka. Svi znamo šta su ostvarili...


Da mišljenje u grupi može biti vrlo profitan posao dokaz je Mastermind Gruop.
Na principima kooperacije, saranje, povezivanja i ujedinjavanja u snagama a ne u slabostima ima ih koji su zaradili milione. Slično stvari stoje i sa Mensa Process ali i GBW na XING-u. Istu stvar, možda manje institucionalizovano, možete pronaći na društvenim mrežama, pre svega forumima i twitteru.
Ako vam je do inovacija, nemajte iluzije nakon ovoga - pronađite svoj trust mozgova i krenite ;)



Za preduzimljive koji ne čekaju da se oformi neka grupa njima podobna i nemaju strpljenja da se stvari dešavaju bez njih, evo jedan članak o tome kako kreirati svoju mastermind grupu Passion for business.

Specijalnost je što ovo važi ne samo za grupe na internetu, naprotiv: bilo koja grupa u realnom životu (: što je u stvari još jedan parametar virtuelnog :) može ovako da profunkcioniše. Ranije sam vec pisala o opstim pravilima za vodjenje online zajednica
10 KORAKA DO USPEHA


Šta je važno da se zna unapred:

Benefiti

* Iskustvo, veštine, i poverenje
* Pravi progres u poslovnom i privatnom životu
* Trenutna i dragocena mreža koja će vas podržati
* Osećaj da ste podelili trud - iliti: ima inteligentnog života u Univerzumu :)
* Mogućnost da dizajnirate stvari prema sopstvenim konceptima a ne onako kako je neko drugi rekao da "treba da budu"


Koje ljude uključiti


* koji imaju sličan interes (preduzetnike, biznis mislioce, menadžere)
* koji su na istoj ili sličnoj stranici knjige glede nivoa uspeha i ličnog razvoja
* koji imaju želju i inspirisani su da recimo narednu 2009. godine naprave izvanrednom
* kojima treba podrška vaših partnera
* koji imaju i žele da dosegnu svoje ciljeve da bi postavili NOVE
* Ljude koji su spremni da dopuste da u poslu i životu dominira strast i koji su sposobni da prevaziđu strah od promena


Ukoliko se bilo koja ekipa okupljena oko istog cilja ne drži principa da je:

1. svaki član važan i dragocen
2. da komunikacija mora biti konstruktivna, kao i kritika (umestnost feedbacka)
3. da ustanovljena pravila važe za sve i da niko nije iznad zakona
4. da je iskrenost u komunikaciji kao i životu neprocenjivo važna

...rečju, imaćete totalno fejk konstrukcije. Koje po prirodi stvari mogu da opstanu samo u politici, ne i biznisu.


Što se kvaliteta i razvoja bilo koje grupe tiče - dobri ste onoliko koliko vam je kvalitetan najslabiji član. Otud priče o podizanju kapaciteta, kvalitetnoj komunikaciji i ispravnim prinicipima nisu bezveze. Koliko ćete biti inkluzivni ne zavisi dakle od vaše lične vizije već od toga da li ste svesni na kojim principima rade izuzetni. A i proseka je valjda svima dosta...


Ima još jedna dobra stvar, možda suštinska: sistem NE UME da izađe na kraj sa grupom. Nije predviđeno mesto (za citat videti: Seth Godin).
To znači da ako je vaša grupa dovoljno jaka i smela, može da ga menja. INOVIRA. Dobro organizovane grupe su entropija za okoštale sisteme.


Svedoci smo da se poslednjih godina u Srbiji osnovao značajan broj grupa i asocijacija, klubova oko IT ali i drugih važnih stvari. Čekam da vidim u kom pravcu sve to ide...E-Srbija je npr. veoma lepa inicijativa :) Pozdravljam koncept ovog IT community-ja :)




Puno uspeha od Miss Enthropist ;p

COPYLEFT SVET: hakovanje demokratije

Slučaj Jedan:

MySociety.org
Počelo je kao sajt na kome je moguće informisati se (dvosmerno) o lokalnoj zajednici, prijaviti kvarove na ulicama, diskutovati o grafitima ili uličnom osvetljenju.
Dosada je samo u okviru ovog modula prijavljeno 25.000 kvarova diljem UK.
Takođe, na sajtu se nalazi opcija optimizacije troškova putovanja, postavljanja pitanja lokalnim vlastima (jednostavno ostavite poštanski broj i pitanje), pisanja peticija (za ovo je prošle godine sajt mySociety ušao u finale za nagradu Modernizacija uprave - new media award u UK.

Slučaj Dva:

TheyWorkForYou.com
Ovo je website na kome je moguće "špijunirati" šta rade poslanici u Parlamentu. I ne samo to: oni koji su izabrani da prestavljaju interese zajednice (a oni se biraju demokratski i na izborima, ne imenuje ih Vlada - shvatićemo kad uđemo u EU jednog dana...) imaju obavezu da odgovore na pitanja onih koji su ih birali.


Naš slučaj

Formular.rs
Za sada, jedino se ovaj sajt ozbiljno kandiduje za podizanje nivoa elektronske javne uprave do nivoa 4 što znači primanje i obrada dokumenata u elektronskoj formi (bez kastomizacije).
Inače, nivo broj jedan (dostupnost informacija) još uvek nije svuda ispoštovan a zvanično obećanje Ministarstva za IT da će u naredne 4 godine sistem biti na nivou četiri (meni barem!) zvuči kao bajka, najpre zato što nema podataka koliko javna uprava uopšte ima računara i pod kojim operativnim sistemima rade. Kako ih dakle uvezati? Ko će to da odluči? (namerno ne pominjem edukaciju zaposlenih sada, trivijalno je koliko ljudi se još uvek plaši računara)

Obećanje sa konferencije u organizaciji Danas-a: e-Government u Srbiji, Boris Barjaktarović, državni sekretar Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo PREZENTACIJA

Banka zajedničkog znanja

Ko nije lenj i želi nešto korisno da uradi može ovakve i slične inicijatve pronaći u okviru Bank of Common Knowledge.

BCK je pilot projekat i praktično web 3.0 laboratorija namenjena istraživanju mehanizama po kojim funkcioniše društvo. Motor ovog projekta je P2P transfer znanja, kreiranje sadržaja, širenje znanja i njegova ponovna evaluacija i to svega, od medicine do zanatstva.

Cilj ove P2Pedagogije je da se "grudvice" znanja razbiju i prošire po sistemu koji koriste novi mediji - peer2peer prenos kroz mreže volontera (copyleft only) i da se mu se oduzme status privatnog i (ili) privatizovanog.

Reč je o zaista najrazličitijim inicijativama na jednom mestu: pogledajte i sami kako recimo opensource može da posluži u poljoprivredi (!) i koja filozofija stoji iza pisanja koda u C++ - Bank of Common Knowledge. Ovde je suosnivač OpenFrameworks programerske biblioteke za kreativno pisanje koda lepo objasnio...pa valjda sve što treba početniku u pisanju koda :)

Zabavno i slobodno za copy-paste! Čak: poželjno :)) Provršljajte

Web putokaz: BESPLATAN ONLAJN ŠTEK

Ko želi da svoje podatke bekapuje negde na mrežu (za ne daj bože!), sada više ne mora da se dovija i koristi različite servise za pdf, za jpg, za mp3.

Sve to (stane u ovo :) sada može da stane na jedno mesto, i to sasvim besplatno - DODAJ.RS.

Servis Dodaj.rs predviđen je za lične i nekomercijalne potrebe građana RS.

Pogodnost za one koji se registruju (takođe besplatno, mada može i bez registracije) je čuvanje 2x većih fajlova (10 MB), opcija slanja linkova do fajlova email-om, lista sačuvanih fajlova i linkova do njih.

Servis Dodaj.rs omogućilo je na srpskom jeziku i za korisnike koji dolaze za IP adresa u Srbiji Pogodak doo, preduzeće za internet usluge. Predviđena je opcija i za vlasnike foruma phpBB softveru koji žele da omoguće upload fajlova svojim korisnicima, pa izvol'te...


FAQ - sve o besplatnom online šteku .

PCpress.info o Dodaj.rs - Online prostor za podatke

Novinarstvo i drugi demoni

Jedno od pitanja koje sam dobila nakon puta iz Sarajeva ticalo se poređenja BiH sa Turskom. Za mene i iz mog nomadskog iskustva, ovo je neuporedivo. Turska, užasno bogata zemlja kojoj se neće u EU jer su sve teške tekstilne industrije oursourceovane u nju odavno, i jer se zbog problema sa Kiprom to pitanje ni ne stavlja na dnevni red, i BiH, područje sa 300.000 invalida rata, 100.000 mrtvih i 3 entiteta koji izbore i sada u 21. veku dobijaju na osnovi "nama je duži", nikako nisu za poređenje. Ostaci gelera na kućama u Baš Čaršiji i high-tech Bodrum nipošto ne idu u isti koš. A čovek koji nije video ni Bosnu ni Tursku bio bi, možda, sklon da pretpostavi da je to isto.

Da nije bilo poverenja u ovu pretpostavku, do pitanja ne bi došlo.
Hajde da vidimo kakva su ta jaka uverenja koja su u korenu naših pitanja.

O ovome sam već pisala, ali nije naodmet: PARADIGME su skupovi opštih stavova koji upravljaju našim ponašanjem (pa otud i pisanjem) i koji utiču na NAČIN na koji vidimo svet. Ove skupine svesnih i podsvesnih stavova uticaće i na selekciju podataka, selekciju tema o kojima pišu novinari (ako imaju mogućnost da biraju), i na selekciju onoga što čuju odnosno - prečuju. Ovo su užasno jaki i ne previše brojni (nema ih mnogo, osnovni su) sudovi, verovanja, stavovi i uverenja koja se retko preispituju. Otud su opasni ako se na njima ne radi. A govore mnogo - kroz svaku aktivnost koju preduzmemo.

Što se novinarstva tiče, čak i kada nije decidno izrečen stav o nečemu, često je sam odabir činjenjica i u izveštavanju neobojenom autorskim stavom i bez dodatka interpretacije, sam po sebi indikativan i govori o tome kakva osoba stoji iza toga, kog je nivoa profesionalizma, a ponekad, nažalost, i koliko je plaćena i kakav je urednik.

Ti opšti stavovi o kojima se ne razgovara ponekad su duboko intimni i nesvesni. Ali provejavaju iz teksta. Kao i iz pitanja koja su postavljena.
Ukoliko novinar krene sa predrasudama na put, vrlo je logično da po povratku sa puta izbaci putopis u kome priča kako ga u Hrvatskoj niko nije zaklao a ni dirao. Gde su tada urednici, pojma nemam. Ali je teško za varenje, žasu skroz.

Neću sad da kažem da onaj ko nema širinu i potrebno znanje da se bavi novinarstvom ruši ugled i profesije i medija. I da je poštenije je da se bavi nečim drugim.
Neću, jer sam pre svega ubeđena da imamo medije (i lidere) kakve zalužujemo.
Koliko su naši mediji dobri ili loši zavisiće od toga u kojoj meri se i koliko često osećate kao vanzemaljac.
(Otkriću vam: ovo će naša ekipa predstavnika srpskih medija sa putešestvija u Sarajevu razumeti - jedan aerodromski razgovor otkrio je da smo svi u čudu zbog toga što "ispadamo" naivni i osećamo se kao bića s druge planete usled masovne podrške onome za šta mi smatramo da su gluposti i nečovještva).

Vratimo se na pisanje: budući da interpretacija onoga što smo videli i čuli manje-više ne podleže racionalnom, veoma je važno kakvi su nam filteri kroz koje primamo svet i kroz koje ih kao novinari dalje u taj isti svet puštamo. Na čemu počiva naše razumevanje sveta i onoga o čemu pišemo.
To znači da je veoma važno kakvi smo ljudi i da li ćemo u nastavcima u putopisu opovrgavati svoje rođene predrasude ili ćemo zaista dodati vrednost time što smo videli i pisali o nečemu NOVOM. Šta god da je to.

Ono pitanje o BiH i Turskoj sa početka...pretpostavite sami otkud to.

A koliko putujemo....
Lično, poznajem ljude koje putovanja nisu obogatila i koji su vraćali nepromenjeni. Pitanje je dakle ne samo koliko znamo, već i koliko smo spremni da se menjamo, da učimo i koliko smo opušteni ili homofobični. Koliko pretpostavljamo a koliko istražujemo.
Sasvim privatno: outcome mojih putešestvija bio je taj da sam izgubila kompleks Srbije. To jest, uvidela sam da nismo ni najbolji ni najgori, već smo jednostavno narod sa manje istorijske sreće (koliko ratova je bilo u prošlom veku?).
Ljudi su svuda isti, a psihološki mehanizmi učenja putem pokušaja i pogreške negde su osnaženi zakonima, a negde nisu. I to je to, zato je negde lakše biti tajkun. Zato je negde poželjno biti u stanju da prevariš ili proneveriš. Generacije su potrebne da se ova matrica (filteri) promene - da se jedna greška ponovi, i postupak kazne da je sledi takođe. Ne govorim sada o filterima koje nosimo iz porodičnog miljea, ali mehanizam je isti - ono što je nagrađivano biće društveno poželjan model ponašanja.

Bez obzira čime se bavite, zapitajte se u čemu vas ohrabruju. Kao pojedinca i kao deo neke zajednice (esnaf, grad, region, bilo šta čega se osećate delom).

Nedostatkom sankcije ohrabruje se greška. ALI: drugačiji model će biti na snazi ne onda kada greške prestanu, već kad sistematski počnu da se ohraruju DOBRE stvari. Ne da se preko uspeha pređe ćutke, a da se na greške galami - ovo dvoje mora da ide u sprezi, inače se može dogoditi da više niko ništa ni ne pokušava da učini iz straha od greške i nejasnoće oko toga šta je dobar put. Skoro je na jednom nedavnom skupu bilo reči o tome zašto je okej biti dobar. Imam osećaj da je to sledeća velika tema.

Otud pisanje success stories nije nimalo bezveze, i ako mediji uopšte imaju ambiciju da menjaju svest naroda (tj. ako to nije preambiciozno) onda moraju da se ponašaju kao lučonoše i da traže nove puteve i osvetljavaju ih. Prenošenje informacija neće izgubiti na ceni time što će se u spektar tema uvrstiti i pozitivni primeri, bilo da je to šta imaju članice EU od učešća u ovom ekskluzivnom klubu, bilo da je reč o bilo kojoj drugoj, nepolitičkoj, vrsti uspeha.

Know-how i WIIFY su neprocenjivi. Isto važi i za one koji pišu blogove - ako pretenduju da imaju obavezu istinitosti i objektivosti i izveštavaju kao novinari.