Većina onlajn populacije nimalo se ne sekira zbog podataka koji postoje o njihovom identitetu na mreži.
* 60% internet korisnika kažu da su zabrinuti oko toga koliko je informacija o njima dostupno onlajn
* 38% internet korisnika kaže da je preduzelo korake da količine podataka o sebi ograniči
A može da se desi i da jednostavno nisu svesni...
* Otprilike jedna trećina internet korisnika ZNA da se o njima na netu mogu naći: email adresa, kućna adresa, kućni broj telefona i poslodavac.
* Jedna četvrtina internet korisnika znaju da je na mreži njihova fotografija, imena grupa kojima pripadaju, i stvari koje su sami napisali i koje su se pojavile onlajn
* Deo internet korisnika ostavio je na netu podatke o političkoj pripadnosti, broju mobilnog telefona, ili video onlajn.
Veoma je zanimljivo šta se dešava u ovom drugom slučaju, kada nisu svesni.
Seth Godin u članku Personal branding in the age of Google prepričava šta se dogodilo njegovom prijatelju kada je pustio oglas na Craigslist da traži domara.
Tri CV-ja su pridobila njegovu pažnju. Krenuo je da googla ljude, prva stanica - MySpace: aplikant pije pivo iz bureta i u sekciji hobi mu stoji - napijanje.
Drugi kandidat je imao blog, srećom kvaltetan, međutim pojavila se ova rečenica "Prijavljujem se za neke izmećarske poslove ispod svog nivoa ali svakako ću dati otkaz istog trenutka kada prodam koju sliku".
Treći...aj, treći :) O njemu je Google izbacio svega šest podataka, ali je šesti bio policijski dosije sa zapisom o tome kako je dotični dve godine ranije uhapšen zbog krađe u prodavnici.
Kakve veze ima lični brending sa ovim?
Pa, najbolje je biti svestan da će postavljene info neko nekada pročitati i videti i ponašati se na internetu kao da vas potajno snima kamera. Ili još bolje, pošto je net raj za egzibicioniste, kao da vas gledaju vaši mama i tata :)
OK, ali šta je sa onima drugima?
Na domaćem webu moguće je naći CC-irane prepiske u kome se službenici ministarstva žestoko prepucavaju na ličnoj osnovi(da li su namerno objavljene?). Na facebooku za mnoge važi da ukoliko se desi da im potencijalni poslodavac čekira profil, pre će biti da će ili otpasti sa liste ili raditi stvari sasvim van opisla posla (pretpostavljam da je i tom slučaju i cena drugačija).
Da ne dužim, brojevi mobilnih telefona, pisma sa disclaimerima da se informacije ne smeju prosleđivati i objavljivati, emailovi sa kompletnim podacima službenika finansijskih institucija (domaćih banaka i investicionih fondova podjednako) dostupni su i ne nužno mnogo oštrom oku. Ponekad, ako ste bloger ili imate sajt, dovoljno je da jednostavno bacite pogled u statistike i pratite linkove...
Za neku utehu je da se o 72 % korisnika uvek mogu pronaći traženi podaci, a tek 31 % zaista i pretražuje web. Motivi su najčešće nostalgija (old flame i slično), a traže se profili po društvenim mrežama, fotografije i "background" informacije.
Ono što zapanjuje je da je manje od polovine onlajn čovečanstva progooglalo svoje ime, kao i to da minoran broj korisnika redovno motri na pojavne oblike svog onlajn prisustva.
Više info: Pew Internet & American Life Project report.
Cheers!
13 коментара:
Samo za cuvara ;) Ako je taj ziveo u ubedjenju da ce naci cuvara koji u slobodno vreme pishe poeziju i bere cvece, ona zivi u vrlo smeshnim uverenjima :))
Uz sve to pitanje kolko je to placen posao za nekog "bez dosjea", ako bi se nudila 2x veca plata od proseka za nekog ePR strucnjaka, mozda bi i nashao nekog sa izpoliranim online profilom...
Ljudi su previshe licemerni u internet dobu, to shto neko javno priznaje da pije je postalo smak sveta ljudima koji to inace rade, ali o tome ne pishu online. Boze me sacuvaj!
I da, poslodavci uglavnom za to shto oni rade misle da je OK, ali kad nekoga uposhljavaju taj bi trebao barem da ih prevari da on to isto ne radi.
Pedja ajd' please jedan hejterski na ovu temu, ja cu se suvishe iznervirati :)
PS: gde nestade ime/url identifikacija ? probacu OpenID ali ko zna shta ce pisati u imenu. zsteva
Hej, zstevo :)
Nemoj da se ljutis, morala sam da ukinem ostavljanje komentara bez registracije - nocas sam obrisala preko 30 "komentara" na moje postove na kineskom (??!) pa rekoh ajde ti spameri da malo olade....
Inace, alkoholizam jeste problem.
Ne znam sta je ti licemerno. Ocigledno nisi nikada radio sa alkoholicarom i ne znas kako je kada menja raspolozenja, psuje i ...da ne duzim. Veoma neugodna situacija u kojoj em ne moze da se radi em ne moze da se napreduje (pijana obecanja i sl). \
Sto se "poliranja profila" tice, to je nemoguce posim ako nisi SASVIM SASVIM dosadan. Ako se imalo zabavljas na netu, neko ce vec nesto naci sto ce da mu "smeta", sta god to bilo...
I u pravu si, ljudi su isti kao i pre pojave neta - neke osobine nece nestati, npr. glupost.
OpenID mi shljaka kako valja, tako da nema problema :)
Alkoholizam je ogorman problem, ali iz toga shto neko ima sliku u pijanom stanju na myspaceu ja ne mogu direktno da zakljucim da taj neko pije na poslu. U krajnjoj liniji ako krenem malu analizu najveci deo ljudi koji poznajem pije alkohol pa opet svi su savrsheno podobni za obavljanje posla...
Ono shto meni konstantno bode oci kod ovakvih konstatacija: ako neshto javno priznajesh nisi pogodan, dok ako to krijesh onda je to prihvatljivo. A mnogo ljudi u mnogim sverama bash tako razmishljaju.
Kapiram...
mada, pogledaj to sa druge strane - kako bi bilo kada bismo jednom zauvek navikli (i poceli javno da propagiramo) ravnodusnost prema onome sto ne valja?
Na sta bi sve to licilo? I sta moze da zakljuci neko da ne kazem dete ako to cita? Da je ok opijati se? Drogirati? Kockati?
Ne znam, ali ja da sam na mestu poslodavca (a nemam ama bas nista protiv slika sa zurki, naravno da se na njima ne pije iskljucivo Multivita :)) nisam sigurna da bih angazovala pijanicu.
Problemi koji mogu da nastanu
1. apsentizam (odstustvovanje sa posla)
2. smanjena paznja (>> kakav ce onda biti rezultat?)
3. losi odnosi sa kolegama (alkoholicari pre ili kasnije sve pokvare, plus teze transakcionalnim situacijama....)
4. rizik od povrede na poslu (ne pricam samo o voznji)
5. brate, ne treba ti alkos u blizini...najbanalniji razlog je sto moze imati iznenadne promene raspolozeja i veoma vulgarne sale. I tacka.
Naravno da svi pijucenmo tu i tamo, social je, normalno je. U kaficu ili kafani sa drustvom ne piju jedino bivsi alkoholicari, oni koji su leceni od alkoholizma.
Ali....ti neces staviti u svoj hobi na drustvenoj mrezi da ti je napijanje do besmisla zesce dobar provod?
Ili hoces?
Ja volim vino, i uclanila sam se u fan grupu gde su ljubitelji, ali NE SMATRAM tesko pijanstvo dobrim provodom.
Nije licemerno. Zapravo, razumno je...
Čitao sam originalni Setov post, kao i gomilu sličnih zadnjih meseci. Zstevo, po mom mišljenju, ubadaš temu pravo u centar sa svojom kritikom... Opet, nesumnjivo je sve važnije obraćati pažnju na svoj online imidž iz svih već pomenutih razloga.
Ono što bih ja dodao je da mi, u Srbiji, treba da ovakve tekstove shvatimo na malo drugačiji način. Ameri i englezi poslovično stavljaju budalaštine u svoje social netw. profile. A onda blogeri pišu jako popularne "top 10" liste i savete, o tome kako se zaštititi. I pravi se hype. U redu je znati i razmišljati o tome, ali hajde na ne preduvavamo stvar.
Sve više sam u prilici da potvrdim tvrdnju koju mi je u šali izneo prijatelj - u Srbiji je Fejsbuk Internet. Retko ko se odvaži da zagazi dublje od 4-5 opštepoznatih sajtova, a kamoli da radi neki advanced search. Sa te strane, još će mnogo vode Savom proteći pre nego šefovi zaista krenu da propisno špijuniraju zaposlene.
Sa druge strane, ukoliko ste spremni da radite u organizaciji koja licemerno očekuje od vas da imate savršeno upeglan LIČNI profil, to je vaš izbor i niko vas ne može sprečiti, niti vam pomoći. Sve se svodi na to, ma kraju krajeva.
Ja radim sa normalnim ljudima, i trudiću se da tako i ostane. Ne treba mi myspace da zameni moje lično rasuđivanje o karakteru čoveka. Ukoliko se svi ponašamo kao odgovorne odrasle osobe (što uostalom svaki iole ozbiljan posao po "difoltu" zahteva) - ne bi trebalo da bude problema.
Ovo je kljucno "Sa druge strane, ukoliko ste spremni da radite u organizaciji koja licemerno očekuje od vas da imate savršeno upeglan LIČNI profil, to je vaš izbor i niko vas ne može sprečiti, niti vam pomoći. Sve se svodi na to, ma kraju krajeva."
Inače,
stiglo preko Twittera zanimljivo istraživanje (ad hoc).
Nakon onog spama sa "upišite besplatne akcije blah blah" mmilan je, čisto iz radoznalosti, te ljude koji su mu slali mejlove pitao
KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU FACEBOOKA I GOOGLE-a
Jedan od odgovora bio je
JA U TO NE VERUJEM.
Tako da, dragi thinkserbia, Facebook i Google postaju stvar religioznog (i jeretičkog dakle) mišljenja a ne samo mesta gde se mogu naći i postaviti informacije.
Hoću još nešto da vas pitam: da li ste povezani na društvenim mrežama sa svojim saradnicima - šefovima?
@miss ma stoji sve to, da ne iznosim javno kako znam (ne nisam alkoholicar), ali ako sam se napio pre par nedelja i neko me slikao i tagovao tu sliku, necu upotrebiti sve mehanizme da se ta slika skloni... moj licni stav, znam naravno gomilu ljudi (dobro, devojaka) od kojih treba traziti pismeno odobrenje da mozesh da cuvash neku sliku, a ne da je javno objavish :) i ja to poshtujem. Mozda ce neko videti samo tu jednu fotku zakljuciti neshto pogrehsno o meni, a opet svako ko se malo potrudi nacice online vishe materijala nego shto moze da procita :))
@thinkserbia utisak ljudi "fb == internet" mi relativno cesto padne na pamet, i to je tema za neki drugi priliku, ali treba uciti i unapredjivati servise, mozemo mi da mislimo shta hocemo o fb, ali tamo sve dodje servirano na dlan.
Ja iz iskustva, ljudi (barem kad je rec o IT strucnjacima) prilikom zaposhljavanja nekog gledaju shta se na par searcha moze naci na google. Pogotovo ako stigne vrlo napumpan CV, a online se ne moze naci bilo shta, meni je to vishe sumljivo nego da nadjem ne bash sjajne privatne stvari. Valjda zato shto mi je uopshte cudno da neko iz struke ne koristi forume, blogove i ostale stvari za komunikaciju online.
@miss da ja imam svog shefa i kolege, ranije su mi kolege iz firmi gde sam radio chitali blog... Cak i da me ne prate online, culi bi to inace, tako da ovako shtedim vreme da svima pricam :))
zseva je rekao
"Pogotovo ako stigne vrlo napumpan CV, a online se ne moze naci bilo shta, meni je to vishe sumljivo nego da nadjem ne bash sjajne privatne stvari".
To je i odgovor na sledeće pitanje pri razgovoru za posao.
Jedan korisnik foruma Infostud ostavio je sledeće iskustvo:
"Na jednom razgovoru su me pitali kako oni da znaju da je sve tačno šta piše u CV-iju,ja im lepo kažem da mogu da provere ili mogu da donesem pisanu preporuku ako je nešto sporno.Na to dobijem odgovor da nemaju oni vremena da svakoga proveravaju,što je tačno,ali to mi samo govori da je neophodno da neko nekome došapne šta je istina."
Google je insider :)
@Miss haha, kako sam se slatko nasmejao na "JA U TO NE VERUJEM"... prokleto super!
@zsteva, na konto people=soylent green, naravno. Samo je stvar vremena kada će i naši akaunti zakoračiti dalje. Ima i primeraka koji ponekad proberu Wikipediu. Ja to potpuno podržavam.
@Miss, a propo povezivanja sa kolegama: ne. Ja u principu slabo koristim fbook i myspace, odvikao sam se. Nema mi upotrebnu vrednost, barem za sada. Ali profili stoje, u svakom slučaju i JAKO su privatni, čisto da ne bih sebe dovodio u neke potencijalne alter-ego scenarije kasnije.
Što se tiče papaka koji postavljaju takvo pitanje na intervjuu (a zatim i dodaju da "nemaju oni vremena"), meni to dovoljno govori o tome kakva je korporativna kultura u pitanju. Lepo bih se pozdravio sa njima, osim ako ne bih bio BAŠ očajan za poslom.
Da trazim posao i da neko hoce da me proveri, nasao bi gomilu pijanih raspadnutih fotki (vecinom me taguju ljudi sa kojima izlazim).. Ali ja i dalje ne smatram da je to problem, ne stidim se ijednog podatka iz privatnog zivota, niti stvari koje postoje na netu o meni. Mislim da precenjujemo poklanjajne paznje licnoj prezentaciji..
Opet, da imam dosije u policiji verovatno bih ga krila, ali, ponavaljam, posto nisam pravila velike zivotne gluposti, nemam razloga da se plasim sto moji podaci postoje na netu :D
Marija,
vazno je da nemas losih tekstova ;)))
Jednom sam video izbliza devojku koja je imala ten kao da je "uradjen" u fotoshopu.
(samo jednom)
Savršenstvo nije obavezno laž, ali je toliko retko da najčešće nije ubedljivo. Ako želite da "ispolirate" svoj e-image vodite računa o tome da ostavite i neki "neželjen" detalj - čisto radi ubedljivosti...
Sviđa mi se post, dosta je informativan, i daje uvid u koplikovanu svest korisnika interneta. :)
Posebno mi je zanimljiv podatak da polovini korisnika nije palo napamet da progugla svoje ime.
Ljudi očigledno nisu ni svesni o količini privatnih informacija koje kruže na internetu...
Постави коментар