Elektro-pioneer

Iskusenje - ostaviti komentar ili ne?

Danas sam OPET bila u iskusenju da ostavim komentar na sajtu kompanije za koju radim. Posle kraceg dvoumljenja oko intonacije posta, uprepodobila sam ga onako bas elektro-pionirski, i pustila u cyberspace....cist aktivizam. Sve se nesto mislim, to je zbog toga sto nedovoljno komuniciramo. Inace, otkud bih ja imala potrebu da pricam, da je sve postavljeno kako treba i da postoji neka cirkulacija ideja i informacija?
Taj sajt, prosto-naprosto, sto bi rekle babe iz Srema, NIJE open source. Uz to, moglo bi da steti ugledu kompanije; iako ne videh da se neko bunio na parabolu o Aleksandru Vucicu koji na magarcu leti u nebo (LOL), uzdrzah se danas da budem ostra. Nije dobro da se raspravljamo pred mnogopoctivanim publikumom.
Pitanje je bilo zasto Isidora Masnikovic za svoju rubriku Dnevnik jedne trudnice koristi NASLOV isti kao sto je, paz' vamo, nekada koristila Dusica Pavicevic kada je bila trudna i objavljivala svoje kolumne u - Bazaaru?
Ista kuca (neki se ni s ovim ne bi slozili), ista meta - isto odstojanje. Ista rubrika, zasto da ne, osvezena i umivena, 20 godina kasnije pojavila se u dnevnom listu. I sta tu ima cudno? Medeja NIJE pojela svoje dete. Aaha, tu smo, covek ujeo psa, eto vesti!
Cudno je to sto se, za promenu, ne odricemo tradicije. Onaj ko je navikao da se sa svakom smenom gradskih vlasti menjaju i imena ulica i trgova u Beogradu, njemu je cudno sto se i dan-danas ovde u Politici ne izmislja topla voda / rupa na saksiji / dodati po zelji...
Neka zivi zivi rad...indeed. Nisam ja Marija Bursac sto koja baca chebe na tenk, o, NE!
Ostajem ovde, kao pravi elektro-pionir.


jedan sajt o KORPORATIVNOM STRAHU povodom blogovanja: http://www.corporateblogging.info/2004/10/time-fear-how-about-lack-of-knowledge.asp


..i naravno, sta kazu zaposleni u MS:
http://radio.weblogs.com/0001011/2004/10/19.html#a8431