Neka NJIH malo grize taj moj mish!
Sad mi je malo lakse. Kazu u Compressu, kontakt birou grada Becca, da je savest postala vazna, i sve vaznija stavka! Ne grize dakle samo mene, grize i austrijske menadzere.
Mnogo sam osetljiva.
Imao Milos Crnjanski, nadrndani fudbaler banatsko-londonske orjentacije, svojevremeno lepu opasku oko koje su se kasnije spoticali SVI, i profesori knjizevnosti, i studenti, i svako ko je ikad zavirio u pozutele stranice njegovih elegija: dok pada kisha...bla bla bla...u srcu griža misha....
Kakav je to mish koji grize srce?
To je neki neuroticni, neki kao ovaj moj.
Prosle nedelje imala sam duuugacak razgovor sa drugaricom sa net-a. Na temu USLOZNJAVANJA ZIVOTNOG DINAMIZMA (mehanizma) koji se desava zenama (uh, zar sve mora zenama da se desi!) i to izmedju 30. i 40. rodjendana.
Dosle smo, gospoja slikara i ja, do defincije neuroze - to je kao ona KOMSHIJSKA Rubikova kocka, ona sto nema jedan kvadratic, sto joj je odlepljena jedna obojena kockica, pa - kako god da slozis, ne valja.
Eto, to je ta griza misha...
Uskoro cemo rearhivirati HEROJE, osecam. To su oni koji prezive sve svoje grize savesti! Mozda neki divlji novi hrabri ljudi ponovo vrate stari dobri „nemoral iz nehata” na police bibiloteka. Previse je cestititih knjiga. A menadzeri ne citaju NISTA! Pa mozda ni moje sms-ove...ko zna...ebo sms.
Sms ne cini coveka!
Нема коментара:
Постави коментар