Pre neki dan u Washigton Postu bombastično je najavljeno da kriza jenjava što se vidi i po tome da je broj upita u pretrazi koji se odnose na nezaposlenost i traženje konstantno opada od marta ove godine. U Srbiji za sada ovakve statistike nisu dostupne, ali ono što može da se čuje u razgovoru sa ljudima i pročita u medijima je da kriza uzima svoj danak i u Srbiji.Freeze frame traje već poprilično dugo, i kada je reč o protoku novca (poželjan profil: uterivač dugova?) i što se tiče zapošljavanja. Oglasa za posao naravno ima, s tim što je, kako kažu u Infostudu, svetska ekonomska kriza povećala je rad "na crno" u svim zemljama, a u Srbiji prema nezvaničnim procenama, "na crno" radi od 200.000 do čak 700.000 radnika
Šta se još može videti i čuti u Beogradu?
Dosta senior menadžera je ostalo bez posla i aktivno ga traži. To su uglavnom ljudi u svojim 40. i 50. godinama kojima je uručeno rešenje da su višak zbog krize ili restruktuiranja i sličnih stvari. Sa otpremninama kao i Ericssonu ili bez, tek - situacija nimalo laka. Potraga za poslom ima drugi smisao kada ste senior menadžer od potrage za prvim poslom ili promenom posla (stari za novi, ovaj za bolji i slično).
Informacije sa terena (od Saleta ) kaže da i što se oglasa za posao tiče treba biti pažljiv: mnogi poslodavci odlučuju se da oglase poziciju marketing menadžera dok im u stvaru treba - prodaja. Razlog je jednostavan, na oglas za prodavca "javljaju se svakakvi" dok je za radno mesto u marketingu odziv kvalitativno bolji - javljaju se obrazovaniji ljudi koji se razumeju u posao i znaju o čemu pričaju.
U IT industriji, koliko znamo, stvari stoje malo bolje - manje je otpuštanja a više stand-by režima za primanje novih. Dakle štedi se sa svih strana, a rast je, kao i uvek u krizama, u IT i dalje prisutan, samo manji nego što je inače.
Web i druženja koja su se iz online prenela u offline život tokom 2009. godine dobili su nove pojavne oblike - nije retkost da na tweetupu i OCC ili nekom drugom web-prilikom koja se ukaže u Beogradu sretnemo ljude koji traže posao i koji su zato došli na druženje.
Blog kao društveni medij je ovde dobio novu kriznu dimenziju - putem bloga moguće je reći nešto više o sebi, pokazati ko si i šta znaš, šta te interesuje i šta te "vozi", što je svakako dragocen podatak za one koji regrutuju nove ljude za svoje firme. O tome šta sve mogu da kažu online profili otvoreni na društvenim mrežama pisala sam u martu ove godine u članku o personalnom brendiranju na webu.
Šta je pogrešno u slici?
Isto kao i u svim ostalim (nekriznim) vremenima ljudi, naročito oni iskusniji koji su bili na pozicijama menadžera, imaju tendenciju da zanemare moć pravilnog pristupa traženju posla i da olako pređu preko mnogoranije uspostavljenih pravila igre.
Slab CV i nepripremljenost za razgovor za posao tako da izgledaju zaista očajni i spremni da prihvate bilo kakav posao koji naiđe nije magnet za poslodavca nezavisno od pozicije na koju osoba konkuriše, godina starosti ili iskustva.Kada se ovo udruži sa nedostatkom istrajnosti (ako je procedura dugotrajna) i obeshrabrenošću nakon što su nekoliko puta odbijeni, lako je zamisliti kako je "onima sa druge strane stola"koji treba da donesu odluku o primanju kandidata sa najvećim potencijalom u firmu.
Obeshrabrenost najčešće prati očaj i kako prenosi magazin Forbes jedna od 5 najčešćih grešaka zapravo je agresivnost u traženju posla. Ukoliko se previše trude i pričaju o sebi, osobe koje traže posao će biti percepirane kao ljudi koji nemaju veštinu slušanja. Relaksiranost je dakle najbolja karta na koju treba igrati, isto kao i u svim drugim vrstama međuljudskih odnosa (na čemu se i zasniva traženje posla kao i sam posao!) - ne volimo ni kad nas neko proganja niti kada nas ignoriše, jel tako?
Što se samog traženja posla tiče retko ko će uzeti "previše kvalifikovanog" radnika za poziciju koja mu je otvorena. To ne znači da treba da sakrijete da ste magistrirali (pošto ima i takvih slučajeva) već samo toliko da ne treba prihvatati pozicije ispod vašeg nivoa...
Takođe, ako vas neko preporuči za posao okej je da ispratite to jednim emailom ili pozivom, ali da tražite da vas ista osoba preporuči za još 7 drugih poslova, kako kaže sagovornik Forbes-a Susan Weil, bićete opaženi kao agresivni a ne asertivni. Naravno, traženje posla u Srbiji takođe lagano postaje veština koja mora i treba da se usavršava ceo život u skladu sa okolnostima koje se menjaju, ali neke stvari su ipak iste.
Ukratko: ne izgledati očajno (bilo bi dobro i ne osećati se tako) i odavati sliku nekoga s kim bi bilo zadovoljstvo raditi, biti relativno stručan za dati posao i sa dobrim referencama sa prethodnih poslova trebalo bi da u vreme krize bude dobitna kombinacija. Više saveta moguće je pronaći na znanje.infostud.com.
Šta je normalno i ko je tu luđi?
Ako je za neku utehu u proseku radno sposoban stanovnik ove planete promeni 7 (u Evropi) do 14 ( u USA) poslova do 40. godine života.
Stara je stvar da je biti u procesu traženja posla zapravo najpogodniji trenutak za otpočinjanje svoh sopstvenog - eksperiment sa preduzetništvom manje košta ako nemaš mnogo da izgubiš (računa se da je retko ko je spreman da se odrekne recimo direktorske pozicije u slučaju da "eksperiment" uspe) Ipak, svega 6 % ljudi koji su prešli 50. godinu razmišlja o promeni karijere.
Prema istraživanju AARP njihove potrebe idu ka part-time poslovima (1), fleksibilnom radnom vremenu (2), šansi za preduzetništvo (3) i promenom grada ili države da bi bili bliže svojoj deci (4).
Pitanja za vas:
1. Da li bi u slučaju da vas nema poslodavac brzo i lako našao zamenu? Kako se osećate u toj situaciji?
2. Kako ste se potrudili da ne postanete lako zamenljivi?
37 коментара:
Из досадашњег искуства знам да су сви замењиви. Питање је само колико је радник упућен у материју и да ли има сврхе тражити новог и опет га обучавати.
Definitivno su svi, greska smo svi, zamenljivi, neki lakse neki teze. Upravo je u tome i stvar.
Sto je vase zalaganje na poslu vece - sto vas posao koji radite vise ispunjava. To ste manje i teze zamenljivi.
Sa druge strane znam da neki domaci poslodavci[citaj velike srpske gazde] nece nikada shvatiti koliko su neki ljudi tesko zamenljivi. Cak i kada odu iz firme i izadje na videlo.
Ko misli da je nezamenljiv, neka gurne prst u vodu i pogleda kolika će rupa u njoj ostati kada ga izvadi... ;)
Dok traže, ili tačnije pasivno čekaju posao, većini ni na kraj pameti nije da malo rade na sebi, da uče, išlifuju se...Čak i mlad svet samo čeka da sa neba padne neka stolica u budžetskim firmama.
Nisam nehumani "branitelj nezaposlenosti", ali u ovoj zemlji se, pod pojmom "imam posao" podrazumeva "radim u budžetskoj firmi".
Bio sam pro forme dva meseca na berzi rada dok sam otvarao firmu. Video sam na stotine lica - i nikog ne bi zaposlio ni kao kurira. Ili nisam dobro video ili pravi "kandidati" i ne moraju da se pojave.
No, suština je ono što sam prvo rekao: niko da se obrazuje. "Ja sam to i to (i navode nede srednje uzaludne škole) i hoću da radim svoj posao..
Svojevremeno sam cuo zanimljivu tvrdnju na jednom od HR seminara, koja kaze otprilike ovako:
"Pri izboru kandidata u 70% slucajeva je presudno uskladjenost senzibilteta poslodavca i kandidata."
Hoce se reci da se bira onaj kandidat koji poslodavcu najvise imponuje i prija na osnovu izgleda, govora i emocije.
Strucnost, intelekt, sposobnosti, reference, itd, je sve na nekim drugim mestima.
Naravno, ovo nije cvrsto pravilo, jer ako vam treba strucnjak za genetski inzinjering i imate samo jednog kandidata sa tom diplomom, njega cete primiti pre svih drugih, ali je zato pravilo za vecinu mainstream zanimanja.
Tako kazu posteni HR predavaci.
U tom smislu je jako bitno ono sto kaze Jelen, ne sme se biti ocajan, agresivan, svepametan, itd.
Slozio bih se sa Pedyom i ostalima. Pitanje nezamenljivosti se vise ne postavlja. Postavlja se pitanje kakva je zamena i koje su posledice?
Imam puno primera i uglavnom su pozitivni i moram naglasiti da je definitivno lakse i pozitivnije sa mladjim i obrazovanijim kadrom raditi ... Od starijih se moze dosta nauciti ali ih je tesko pokrenuti iz mrtve tacke.
Danas je poenta prihvatanje novina isto sto i prihvatanje novih radnih zadataka= novi posao, nevezano za mesto rada, da li u istoj ili drugoj firmi... Tesko se menjaju stare stecene navike. ALi ima i pomaka , jer zapad neminovno namece nove ljude, japije zeljne dokazivanja sa jasno nametnutim ciljevima , zadacima i normama.
Pa ko voli, nek izvoli. Neka kuka i nek se davi...
Ja recimo imam problem sa samouverenoscu, preteranom... Umerenost je za umerene :P
Treba se truditi da svojim znanjem i veštinama budemo ne nezamenljivi, već toliko dobri da zamenjivanje postaje preveliki cim :)
Sa druge strane postoji opasnost da ljudi, u pokušaju da budu nezamenljivi zadrže sve informacije za sebe i ne delegiraju dovoljno posao, da se dogodi da zaista budu toliko nezamenljivi da ne smeju da odu ni na odmor :) To je znak lošeg menadžmenta - ako firma u kojoj si radio propadne pošto ti odeš, znači da nisi dobro radio - nisi preneo znanja, nisi dobro organizovao stvari.
Povodom priče o poklapanju senzibiliteta sa poslodavcem na intervjuu, evo super videa - kako uspomoć sitnih psiholoških trikova hakovati intervju, pa možda nekom pomogne :)
http://lifehacker.com/398867/how-to-hack-a-technical-job-interview
@bjuti @IvanDima @pedya
Da, iza statusa "teško mu naći zamenu" stojiu puno rada i puno proaktivnosti, učenja i dobrog i doslednog ponašanja, da ne kažem primernog vladanja (seća se neko šta znači lead by example?)
@Bašta Balkana:
Svakako! Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka!
Nisam znala da na senziblitet ide čitavih 70%, ali kad premotam film unazad ne mogu da se ne složim.
@Novinarski Patak
Dobrodošao! :)
Tačno. Oni koji znaju šta traže ne traže to u službi za zapošljavanje (ex Birou)
@Deda
ti bi mlađi kadar....jasno, jasno :)))
@Dragana
dobrodošla na ovaj blog :-)
Nedostatak poverenja uvek mora da se rešava na organizacionom nivou a ponekad nije ni pametno davati poverenje i deliti informacije ako postoje dokazi da vam neko radi o glavi. Ako ne postoje, a tako se ponašate, to govori nešto drugo, o vašoj sopstvenoj kompetenciji i liderstvu.
Inače nisam za hak jer je to flaster a ne lek. Onaj ko "hakuje" intw neće moći da "hakuje" i odnos sa šefom i sopstvene rezultate...
To može da bude samo kratkoročna stvar.
Inače, a propos NP Draganove opaske o džabalebarenju, pitam se da li je problem ili rešenje to što imamo "lepu i nemoralnu omladinu" kako kažu na Bašti Balkana...
Komentari na članak STOP NASILJU
Sve sta nam se desava desava se sa nekim razlogom. Uvek se treba zapitati ima li odgovornosti za otkaz i u vama (ma ko da ga je dao vi ili psolodavac). Veoma je opasno stanoviste - "drugi su krivi". Prihvatanjem odgovornosti za nedace, postajemo spremniji da se suocimo sa psoledicama i sledeci put reagujemo mudrije.
Inace, mogu potrvrditi da kad imate prijatelje, jedan mail je dovoljan ili jedan poziv, da bi vam pomogli. Traziti vise puta zaredom u istoj situaciji pomoc je neuljudno (mada sam ja to dozivljavao od nekih ljudi). Konkretno Jeleni mogu da zahvalim za jedan od angazmana koji sam dobio, kao i Miloju.
Nikad ne zaboravite - ono sta nas ne ubija, cini nas jacim!
70% je lepa količina procenata ;) ali mislim da je zaista tako. Ta "kompatibilnost" je vrlo bitna za funkcionisanje. Tu mi na um uvek pada primer Grčke - Grci su valjda jedini imali istovremeno evropske prvake i u fudbalu i u košarci, a da skupiš oba sporta na gomilu, ne bi mogao da se prisetiš više od 5 igrača sve zajedno... Nije bilo zvezda i zvezdica, samo timska igra. Međutim, čovek može dosta da uradi na sebi, svojim znanjima i veštinama, ali malo toga na uskladjenosti svog i poslodavčevog senzibilteta. Ima tu i fleksibilnosti i tolerancije i koječega, ali i neke "hemije" koja se ne da naučiti. Ili bar ja ne znam kako. Ako neko zna kako se to radi, voleo bih da me uputi...
Što se tiče zamenjivosti meni je i cilj da budem zamenjiv, tj. da obučim ljude da mogu da rade ono što mogu i ja...zamislite situaciju da vas neko zove usred godišnjeg da pita nešto jer ste vi "nezamenjivi"...verovatno bi mi propao jedan dan odmora...
Ali opet sa druge strane trudim se da prepoznam bitno, da doprinosim idejama, energijom...i izbegavam floskulu "to nije moj posao" ukoliko umem da ga uradim...ukoliko stvarno nije moj posao objasniću drugima kako se to radi...
Evo i Infostudovog vodiča za traženje posla:
http://poslovi.infostud.com/docs/aktivno_trazenje_posla.pdf
Biti nezamenljiv je losa strategija. To ce vas zaglaviti na trenutnoj poziciji umesto da napredujete. Jednostavno, kad je neko zaista nezamenljiv poslodavci reaguju "nemamo nikoga kao sto je on na tom mestu" i zadrzavaju tu osobu na tom mestu.
Treba biti dobar, odlican, najbolji ali nikako nezamenljiv. Posao treba postavljati tako da funkcionise i kad ste vi tu. Ako odete na odmor i ne mogu bez vas vec vas zovu u pomoc i za savete, vreme je da se zapitate gde ste pogresili ako sve samo od vas zavisi.
@Sasa
to je lepo u teoriji ali kada dodje do otpustanja usled krize prvo idu ljudi bez kojih se MOZE :)
Koga nema bez njega se moze. ne treba se uljuljkivati mitom o nezamenljivosti. Nema nezamenljivih.
Ko god je otpustio nekog zato sto se bez njega moze a pod izgovorom da je to zbog krize, i pod uslovom da je on njega i primio - pogresio je. Pravi potez je da otpusti sebe jer nije sposoban da obezbedi posao i prilagodi se promenama.
@Sale
welcome to real world...
Bas sposobnost da deligirate posao, ostavljate valjanu dokumentaciju o svojim postupcima, obucavate kolege - to vas cini tesko zamenljivim.
Imao sam utisak da ce diskusija otici u tom smeru - biti nezamenjiv nikako ne znaci ljubomorno paranoisanje.
Jedino sto moze da spreci od "otpustanja tokom krize" je da ste zaista dragoceni tj. da je u vas ulozeno dosta vremena i volje. \
Upravo ono sto je Cetko rekao - takvi ljudi se ne pustaju lako, jer svet je prepun prepametnih i sujetnih koji nece pomoci kolegama i potruditi se da urade i ponesto sto je izvan striktnog opisa posla.
@Jelena
Odavno sam ja u relanom svetu, ne brini... :)))
Ipak to sto je ral world = srbija, prosecan srpski biznismen = nemam definiciju za taj fenomen, to je neka druga prica.
Inace, kompanije teze da postanu LEAN, tu nema mesta za mastodonte, i ima puno viskova koji se resavaju outsoruceovanjem iz kompanije i nastavljaju da rade i postoje na trzistu, nezavisni, pruzajuci usluge pod ugovorom nekadasnjoj majci-kompaniji.
Daktilografi recimo tesko da ce naci posao. Lektori su u jednom momentu bili podcenjeni, ceka se reanimacija ovog zanimanja. Podsetite me sta je bilo sa telefonistima na cetrali otkako su digitalne? Sta je sa sekretaricama? One su takodje u vrhu liste "za odstrel" ako ne znaju barem 1 strani jezik i jos nesto osim pasijansa na racunaru.
Neki profili jednostavno zastarevaju. I komunizam je mozda dozvoljavao da se bahatimo i rasporedjujemo ih ovde i onde ali to odavno ne moze - ne mozes da nadjes posao nekome ko ti realno NE TREBA, ili onima cije bi poslove mogao da obavlja jedan covek zajedno sa svojim poslom. Na delu je usitnjavanje i multi-skills umesto nekadasnjeg jedan covek - jedan zadatak. Cist kapitalizam, ko ne ume da pliva taj mora da strada.
Nisam srcem za, ali razumom jesam - svi oni koji se uljuljkuju da mogu da sa pola mozga odlaze na posao i "cuvaju zidove" od 9 do 5 vreme je da razmisle - da li su oni sledeci na listi. Da li se bez njih moze ili obavljaju neki posao koji je od sustinskog i strateskog znacaja?
Nemojte pogresno da me shvatite - moje pitanje je sta ste uradili da ostanete kurentni? A sta se mozda propustili da uradite??
A "morate igrati SRCEM"?
http://cyberpoetica.blogspot.com/2009/09/uspeh-je-navika.html
Sala, naravno... slazem se sa ovim poslednjim sta si napisala. Stalno preispitivanje samog sebe i rad an sebi nacin su za napredovanje i opstanak. Opstanak naravno nije nuzno opstanak na istom poslu i u istoj firmi. Ja bih samo sugerisao da je umesto "ostati kurentan" bolje "ostati konkurentan".
zivjeli "work at home" freelancer-i...
@Sasa
morate igrati srcem, naravno, uvek :)
Jedino sto preduzeca nisu socijalne ustanove da zbrinjavaju dangube. To je cak i drzavna uprava u Srbiji shvatila.
Ma nisu shvatili u "drzavnoj upravi". Da bi imali drzavnu upravu treba prvo imati drzavu. Daleko smo mi od toga. Imamo drzavu na papiru koja vredi koliko i brak na papiru. Sustinski jos uvek ne funkcionise drzava a ja na tu najavu otpustanja gledam kao na cist marketinski potez.
Hmm, @Jelena... "ne mozes da nadjes posao nekome ko ti realno NE TREBA"... A ko ti REALNO treba? Koliko ima kompanija koje TAČNO znaju šta im je cilj, koje su shodno tome detektovale neophodne procese i definisale adekvatne procedure, pa u skladu s tim definisale organizacionu strukturu i TAČNO znaju KO im GDE treba i ŠTA treba da radi...? Koliko njih uopšte ima TAČNO definisane parametre uspešnosti? Na osnovu čega se odlučuje ko kompaniji REALNO treba a ko ne treba? Na osnovu znanja? Iskustva? Snalažljivosti? Šarma? Na osnovu toga ŠTA Zna ili KOGA zna? Mogu ja ovako još dugo, al´ mislim da nema smisla. Ukratko, moje iskustvo kaže da, sa časnim izuzecima, kompanije uglavnom ne znaju šta STVARNO hoće od svog zaposlenog.
@pedya
ne vidim čemu povišen ton? Jednostavnije je nego što mislite: koliko bi posao trpeo kada bi izvesan broj osoba otišao je prva procena, i druga je odabrati takve da posao što manje trpi njihovim odlaskom.
Napominjem da to ne radim i ne zagovaram JA, ovo je neko opšte pravilo odlučivanja. Ja nemam veze ni sa primanjem ljudi niti sa otpuštanjem. Logika svega toga je takva kakva je, naravno ne pominjem ovde slučajeve mobinga već pričamo uopšteno. I uvek su to MUČNE situacije za sve uključene strane. Krize su surove a sprske gazde...o da, sve to, i to nezavisno od kriza!
Svakome to može da se desi. Zato ovaj tekst i postoji, da razmrda duhove ;) Dakle nemojte ubiti glasnika!
Moguće je da kompanije ne znaju. Moguće je i da većina ne zna! Ali nije nemoguće učestovati u procesu stvaranja job description, pre ugovora. Zato ugovori i služe da se sve lepo definiše (a posle dopunuje na opšte veselje, nisam ironična :))
Čekaj, stani, stoj @Jelena... Ne prozivam ja tebe, već način srpskog poslovanja. Ti si ga citirala, pa se tebi obraćam (uostalom tvoj je blog). ;)
Problem OTPUŠTANJA bi bio mnogo manji, kad bi bio rešen problem ZAPOŠLJAVANJA. Naravno da NE TREBA naći posao nekom ko ti NE TREBA. Ja samo ističem da je opšte raširen problem kompanija koje ne znaju KO im TREBA. To je uzrok. Sve ostalo su posledice.
I da, vrlo je NEMOGUĆE učestovati u procesu stvaranja job description pre ugovora. Ako uopšte imaju job description, kompanije nisu preterano voljne da diskutuju o njemu. A ako nemaju, ostaje opcija da se "posle dopunjuje", "u hodu", ali je to poprilično neobavezujuća i retko doživljena varijanta... Ako ti imaš drugačija iskustva, onda je to divno. Ili si ti retka talija, ili sam ja redak baksuz, ali se naša iskustva ne poklapaju.
I ne boj se, glasniče, bila ti nama još dugo živa i zdrava :) Kad razmrdavaš duhove, moraš da očekuješ i poneku burniju reakciju ponekog razmrdanog duha... ;)
Jako me nerviraju i oglašivači posla, koji kako Sale kaže , da bi izbegli pretrpavanje , napišu marketing menadjer, kad ono- prodaja.
Baš mi ih je jako žao. Ali logično je marketing= marketing, prodaja=prodaja. Ja to doživljavam kao neozbiljno i neodgovorno ponašanje.
Ali verovatno je presudno što sam student, pa malo ružičasto posmatram, etiku i poslovanje):
Da, i studenti (mladi) itekako idu na seminare, i rade uz posao, ne svi, ali ne volim mišljenja, kako sedimo i čekamo posao da "padne" sa neba.
Pozz Jelena!
Iz bogatog iskustva na vodećim položajima, odgovorno tvrdim sledeće:
"Nema nezamenljivih."
Ako je neko toliko bitan, stručan i šta sve već ne, a stane gazdi (domaćem ili stranom, svejedno) na žulj ili počne da ga nervira, pre ili kasnije odlazi.
Opet kažem i nešto apsurdno i kontradiktorno:
"Postoje neki Nezamenljivi."
Ali to je specijalna vrsta ljudi, odnosno osoba, sa posebnim zadacima ili kvalitetima: čuvari informacija, čistači prljavog veša, ljubavni partneri, rodjaci, bezbednjaci, dileri, lobisti, krimosi, knjigovodje, itd.
@reljamisic
Obajvljivanje laznih oglasa je kaznjivo u mnogim drzavama pa i nasoj, samo treba da budemo strpljivi i sacekamo da ovo postane drzava
@Pedya
Slazem se da poslodavci najcesce ne znaju sta zele i da je to jedan od najvecih problema. Onda se predje sa potreba na matematiku pa se raucna ko manje kosta.
Kako rece jedna moj prijatelj - ako radite za platu platice vas ne koliko vredite vec onoliko za koliko je najjeftiniji pretendent na to mesto spreman da prihvati.
@miss
Insistirati na job description je prilicno tesko kad ste u konkurenciji sa drugim kandidatima. Najcesce moze i bude dozivljeno kao sitnicarenje.
I za kraj savet: nikad ne pristajte da na prvom intervjuu razgovarate o plati. I na direktno pitanje odgovorite da niste jos stigli do tog pitanja da treba da oni vide da li ste vi za njih i da vi razmislite da li je to firma za vas a o novcu cete lako ako je nesporno da odgovarate jendi drugima. I pitajte onda milion dodatnih pitanja - o povecanju plata, sukladjivanju sa kursom, rastom cena na malo, regresu, toplom obroku, slobodnim danima, bolovanju bez doznaka, da li placaju preseljenje (ako treba da se selite), kako se placa prekovremeno, placaju li kurseve, seminare, sportske aktivnosti, itd itd itd... deluje :)
E, @Bašto, svaka ti je Njegoševa... ;)
@Pedya serdare, razumijemo se :-)
Hm,citiranje Forbes-a i drugih stranih casopisa lepo zvuci ali ima malo dodirnih tacaka sa zemljom Srbijom.Mi smo drustvo u tranziciji gde je kapitalizam upravo onaj divlji,pocetni kapitalizam.Nase firme i dalje imaju pomesanu praksu i ideje,pomalo iz socijalizma uz neke tacke kapitalizma.Svako je zamenljiv,neko u manjoj neko u vecoj meri.Znam ljude sa zavrsenim obrazovanjem u inostranstvu i na 4,5 razgovora su ih odbili zbog toga sto su "prekvalifikovani"(a opis radnog mesta je u svemu odgovarao obrazovanju tih ljudi).Video sam devojke koje su radile do 7 meseca trudnoce po 10 sati zbog straha od otpustanja(i u pitanju je bila strana kompanija i sef je bio stranac).Kako naci posao za vreme krize? Veze i Boss odelo i naravno Boss drzanje(za muskarce).
Upravo zato što je sistem haotičan, često nepredvidiv, postoje nezamenljivi. Ne odmah, ne u prvih mesec dana krize - ko je "šutnut" pogrešno pokaže se kasnije, kad se, nakon "prilagođavanja novonastaloj situaciji", vidi kako u krizi firma radi. Da li "prede" ili "kašljuca".I onda sledi: Au, ko je radio procenu...
Lepo je, davno, rekao prof. Žika Aleksić na jednom predavanju na Pravnom: "Englezi uče na Oksfordu, Srbi na greškama."
Dodao bih - ili ni na čemu.
zipa gilje nisu moje, Đanfranka su Ferea :)))
sve je zamenjivo danas bez price
Vrlo koristan blog. Puno hvala na savetima.
Постави коментар