Novinarstvo i drugi demoni: izazovi novih medija

Upravo je u toku Internacionalna nedelja studenata u Beogradu koja će trajati do 16. avgusta.
Ove godine dobili su i podršku Saveta Evrope a moto ovog letnjeg skupa koji se po treći put održava u Beogradu je IZAZOV PROMENA.


Izazivamo dakle - konvencije. Tako sam barem ja shvatila temu okruglog stola na kome sam danas, ljubaznošću Marka Andrejića, medijskog koordinatora ISWIB i Bovan consulting, bila pozvana.

Ukratko, skupu u spartanskih 10 am prisustvovalo je iznenađujuće mnogo mladih ljudi, studenata i NGO aktivista specijalizovanih ili sa željom da se jednoga dana bave novinarstvom i komunikacijama. UPDATE:
TANJUG izvestaj http://bit.ly/36v3ky



Izazovi pred novinarima u informacionoj eri

Da podsetim, govorim iz perspektive nekoga ko je proveo značajan period u novinarstvu (dec, 2002 - jul 2008) i ko je i dalje proizvođač sadržaja, od ovog bloga, i Etarget bloga, i spisa na Bašti Balkana, do klasičnih i manje klasičnih PR saopštenja i najava, prezentacija i predavanja (e-trgovina, iswib, i u najavi BlogOpen 2009).

Ne verujte nikome ko vam kaže kako nove tehnologije i novi načini komunikacije donose neke neznamkakve promene :) Ono što je zaista novo je mogućnost instant feedbacka i direktnije veze sa vašim čitaocima i kupcima. A sve ostalo je isto od kad postoji sveta i veka - komunikacija i networking postojali su i za vreme pećinskih ljudi (kada je trebalo objasniti gde se nalazi recimo sveža srnetina), i za vreme Robinzona Krusoa (kada je trebalo naći zajednički jezik sa Petkom) i za vreme Mate Hari (dobro, ona nije baš dobro komunicirala to što radi, znamo kako je završila).

Ovo je kultura deljenja. Dobrodošli u zajednicu ZANIMLJIVOG ZNANJA. Na sceni su generacije koje ne mogu da čitaju novine a da ne twitnu link ili da ne podele zanimljivost sa prijateljima na Facebooku. Kako se čulo iz publike, tu su i oni koji i dalje vole da rakomadaju nedeljne novine pa ih čitaju porodično i za doručkom (ograničavajući se na deljenje sadržaja samo sa fizički pristunima). Takođe, ne malo njih kupuje print jer LEPO MIRIŠE. i sve se slažem! Ali dominantno na globalnom nivou je stravično ubrzanje protoka informacija koje se dogodilo tako što su geek-ovi počeli nesebično da dele znanje jer znaju da ono što danas jeste, sutra nije, i ako se ne podeli i ne zabeleži nećemo moći da napredujemo, a sutra dolazi već nešto novo... (ovo je moja slobodna interpretacija kako je došlo do toga da znanje postane s jedne strane besplatno, a s druge preskupo kada je na renomiranim fakultetima i kada se može kasnije naplatiti i isplatiti).

Dakle, dobrodošli u kuluturu deljenja sadržaja koji su zanimljivi, viralnih kampanja za koje se posle ne sećamo šta su ono kao reklamirale (big deal ako je smešno :), zaštite prava na internetu sa Creative Commons modelima licenci, i poznatih i nepotznatih autora koji web pune svojim sadržajima - tek tako, za DŽ (počev od Wikipedie, najveće svetske enciklopedije sa 10.000 članaka na 260 jezika).

Uvek se setim kad pričamo o novinarstvu i "recikliranju tekstova" odnosno obradi i preradi postojećih sadržaja (koji ponekad mogu da izazovu i pravi hejt koji zbog ugleda ovog bloga neću citirati i linkovati, ili pak diskusiju o web biznisu u Srbiji ) one čuvene rečenice iz 90tih "In world full of copycats try to be original" koja je išla na čestikami-suveniru a na kojoj je bio prikazan red šarenih mačaka i jedan pas.

Šta se dešava kada uđete u društvene mreže?

Može da vam se dogodi da iskusite šta konkretno znači steći i korisiti svoj network . Ivanu Bevcu je recimo baš večeras pošlo za rukom da dobije na Twitteru odgvore na prilično komplikovano pitanje o procentima i odnosima kod korisnika interneta u nekoliko evropskih zemalja. Možete takođe, ako ste dobro povezani, plasirati ideje i gledati kako rastu i realizuju se kao što imamo prilike da vidimo sa GEEK PARADOM koja se iz kineskog restorana gde smo Kalkulus i ja klopali putem mobilnog telefona sa Twittera, tokom nekoliko meseci, proširila na Facebook i stekla širu podršku (a da pri tom niko od nas dvoje koji smo frazu skovali nije mrdnuo prstom realno, osim što smo je ponekad twitovali u raznim kontekstima. Ja verujem da će do ove parade i doći i radujem se tome danu :)
To je inače plastično objašnjen pojam think-tanka koji stoji i u prezentaciji (slajd sa nacrtanim mačkicama)


Novi tip novinara otprilike izgleda umotan u kablove i gedžete, sa serumom istine (marite li, novinari??) i antigravitacijskim čizmama. Meni se slika veoma dopada i našla sam je proletos na blogu Dragane Đermanović. Evo je opet, obratite pažnju na detalje :)

Neki kažu da ne postoji bolji način da se kaže manje i to za manji broj ljudi od bloga i blogovanja. Ne bih se složila, razlika je suštinska - blog je probrani sadržaj za birani auditorijum. Nije svaki za svakoga i ne treba svi da vode blog (npr. oni koji nisu spremni na feedback).

Moć Twittera i bloga prikazana je na jednom od slajdova: u pitanju je pozivnica za underground žurku o kojoj NE SME da se bloguje, twituje i sa koje ne smeju da se postavljaju fotografije, mnogo smešno :)

To što se uprkos novim tehnologijama, pojačanoj demokratizaciji, i viralnim slikicama koje oslikavaju stanje stvari viđeno iz nečijeg kreativnog ugla (parodija na Sin City sa kontroverznim biznismenom M. Miškovićem - ako downloadujete ppt videćete je u punoj veličini, u jednom je od slajdova na početku) ne menja mnogo toga, ima itekako veze sa medijima. Onima koji su se odrekli svog uticaja.
Onima koji su rešili da ne budu prusutni online i onima koji čekaju da vide da li će Rupertu Mardoku poći za rukom da naplaćuje online sadržaje i da izneveri stara a stvori neka nova očekivanja kod publike koja je navikla da to godinama ima besplatno - više o tome u Wave magazinu.

Šta nam je činiti?

Nadam se da današnjom diskusijom nismo naveli ove mlade da se umesto novinarstvu posvete online komunikacijama ili ne daj bože marketingu :) Ono što je zajedničko već sada i što treba da rade i novinari je da dele svoje sadržaje, prikupljaju informacije na mestima gde se dele sadržaji (dosadna sam sa Twitterom, znam) i reaguju na informacije koje im se dopadnu ili ih zaintrigiraju nekom akcijom!

Sve je manje istraživačkog novinarstva, sve je više ISTIH vesti u MORU medija - kako je to moguće ako je protok informacija brži i gušći nego ranije?


Mislite o tome ;)


Ps. Moderator okruglog stola danas bio je Zoran Stanojević sa RTS-a, a učesnici su Vedran Ivanković - TV produkcija Downtown Films, Jelena Jovanović - Etarget, Andrea Sušić - eKapija i Ivan Rečević - Hugemedia.