Just sex, no attachments?

Treba li mešati posao i emocije?

Ne, ako će to da vas odvrati. Da, ako će to da vam pomogne.
Novinari bi vam rekli da se ne treba nervirati (a i dalje bi sami nastavili to da rade).
NLPejci bi rekli da je svakako važno napraviti dobar raport i ukloniti prepreke.
Infostudovci bi vam ponudili opcije za traženje novog posla.
U PC presu bi vas pitali a kako može da se išta radi bez emocija.
Dragana Đermanović bi možda rekla...he, ne znam šta bi Dragana rekla :-)
Ali znam da ima ljudi koji tvrde da emocije i znanje zapravo ne da nisu suprotnosti, već su sami po sebi jedno te isto. Misao = osećanja. Ne može jedno bez drugog.

Ja sam već ranije nekog ranog i kišnog proleća blogovala o svezi emocija, prirode i evolucije. I dalje tvrdim da emocije uvek idu kao atačment uz znanje. I način su na koji se ono prenosi i arhivira.

Evolucija, osim što je nije briga za jedinku, funkcioniše na vrlo jednostavne i ponekad brutalne načine. Kada čovek napravi grešku, ona će se potruditi da on tu grešku dobro upamti- fiziološkim (adrenalin i ostali hormoni stresa) i psihološkim mehanizmima (patnja, bes i sl). Ono što će se prvo pojaviti pri susretu sa situacijom koja nalikuje onoj koja je na ovaj način zapamćena je upravo psihološko-fiziološki alarm koji kaže NEMOJ NAPRAVITI GREŠKU.

To znači da kada vam je od nečega muka, ili se smorite kada čujete neku vest, teza da „posao ne treba mešati sa emocijama“ pada u vodu. Emocije su samo trackback nekog iskustva i važan element za procenu odluke ili situacije.
Ukratko, onaj osećaj koji imate pri dodiru sa lošim ljudima ne bi trebalo zanemarivati ni u poslu. Zašto? Zato što on nije tu bez razloga....

Da li je pravilno računati da ćete biti na dobitku od posla sa onim ko neetički posluje? Možda bi se benefitu od prevaranta mogao nadati – samo još veći prevarant.
Zato ako vam je muka – razmislite zašto vam je muka i šta vam to iskustvo pohranjeno u intuiciju, tu tacitnu i enkriptovanu knowledge base, zapravo govori. Ako je nekome drugome muka, pogledajte šta se nalazi u njegovoj bazi....
Život je zaista prekratak da bismo učili samo na greškama koje sami napravimo.


PS. Ovaj post inspirisan je razgovorom sa Flylordom. A počelo je sasvim naivno, pričom o tome kako treba imati vozačku ....;-)

Facebook Trivia: "it's complicated"

Prica se da je ranije Facebook bio nesto poput virtuelnog studentskog doma.
Onoga dana kada je Mark Zuckerberg resio da postavi Friend Feed aplikaciju, i kada su svi shvatili da umesto da stalno "ulaze u sobe" svojih prijatelja, odnosno posecuju licne stranice na ovoj mrezi, imaju NA TACNI sve te lepe trivije poput ko se napio i gde je zavrsio (usput dokumentovane raspad fotografijama), pojavio se talas protesta. Glasnog, u pocetku.
Cak su se neki i iskljucili sa Facebook-a jer nisu hteli da imaju "novog Velikog Brata".

A onda su shvatili, cak i oni koji su bili ubedjeni da im ovakve informacije nisu potrebne, navukli su se na citanje vrlo cesto i besmislenih stvari (spava mi se, gladan, piski mi se...). Vecima onih koji ovo me mogu da shvate i ne vide potrebu da citaju i postuju sta im se desava iz minuta u minut, prema clanku u NY TIMES-u, odavno je presla tridesetu. Brave New World of Digital Intimacy
(ovaj tekst mi je poslao prijatelj ciji je prijateljev prijatelj ovo zapravo napisao i mozete se pouzdati u njega, covek je stvarno aktivan u onlajn drustvenim medijima i zna o cemu prica. Prijatelj koji je poslao je moje prijateljice prijatelj a nju sam imala srece da upoznam preko devojke drugog jednog prijatelja...complicated? Zapravo ne, osim gramaticki mozda ;-)

U moru mikroblogerskih recenica, nadje se i ponesto korisno "Sta ce ti zanosni kukovi ako ne umes da pleses". Ili cela biografija Sare Palin. Ili zasto McCain radi ovo ili ono, ko je smesten u Hiltonu u Bugarskoj, ko je krenuo da vezba, ko ne moze da dobije vizu, koga su angazovali za AIESEC treninge...Sve u svemu, korisna stvar ako su ljudi oko vas aktivni i rolaju projekte. A posle kad se sretnete, imate i teme za razgovor iz rukava jer znate na cemu rade. Vrlo cool!

Sto se "relationship status update" feature-a tice, veza koja se okarakterishe kao "Facebook official" ima itekakav long tail i tu treba biti pazljiv. Sociolozi to zovu "ambient awareness" i tumace kao onlajn nacin za "citanje govora tela". Istu svrhu ima i Twitter - sve te male "mikroblogerske" recenice koje pustamo u etar govore nesto o nama. A Facebook se mozda najozbiljnije shvata. I cini se da je gori od Velikog Brata :))

Bilo skoro u BC biltenu simpa upozorenje: poslodavci ponekada regrutuju svet upravo preko Facebook-a. Odnosno, u nameri da saznaju vise o kandidatu nije im tesko da odu na Facebook profil.
Pitanje je koliko bi sve to bilo zanimljivo kada bismo zaista pisali samo one stvari za koje ni nase mame ne bi marile kada bi procitale.

Sve u svemu, moja skorasnja epizoda je bila ponesto cudna. Dugo sam razmisljala o svom emotivnom statusu i zakljucila da je, sa koje god strane da se pogleda, sve nekako - komplikovano. I stavila sam u relationship status update "its complicated". Prosto zato sto je to istina, i da ne duzim previse, nije bas normalno - cak ni sa stanovista moje mame.

Istog dana dobila sam PP (private post) sa pitanjem "ko je taj srecnik?" :)
(da li to znaci da je kad si single ipak sve jednostavnije...:)

Vratila sam status na "single" cisto da bih ustedela vreme objasnjavajuci da je "komplikovano" blize istini nego bilo koja "1 - 0" opcija. A onda je pocelo...Vrlo brzo su ljudi sa moje friend liste povezali prethodne statuse (u kojima je pisalo da trazim nekoga po MySpace) i predlozili da ga biju. Drugi su me pitali da li ja to "obaram Ginisov rekord" u trajanju veze (1 dan), treci su se prisetili svojih starih blog postova na kojima su imali slicnu drustvenu dramu...

Inace, smatra se jos da Facebook ima udela u opstecovecanskoj kvoti postenja i casti. Onaj ko izbegava da u svoj status na FB stavi da je u vezi sa nekim definitivno ima razloge poput "hocu da budem slobodan / slobodna da jurim i druge". Americki (a koji bi drugi...) psiholozi savetuju da ljude koji odbiju da svoju vezu ozvanice na Facebooku treba smatrati nezrelima i ostaviti.
Drugo to zovu kulturom navlacenja ("hookup culture") koja je proizvod novog morala na webu.


Zar nije sve to "complicated"?

Evo liste premisa koje funkcionisu medju geek-ovima:

1. Ako te nema na Google-u kao da ni ne postojis (brzo kreirajte profile! Plaxo Pulse je OK igracka za prve korake)
2. Ako tvoja veza nije izlistana na Facebooku onda kao da i nisi u vezi (menjaj partnera ;))
3. Ako ne blogujes, onda si nevidljiv??!
4. Ako te ne zanima internet onda si Bushman :lol:
5. Ako ne znas engleski...(idi na Havaje :)
6. "Ambient updates" su bolje jer zahtevaju manje paznje od email-a



Nastavite listu....;p