WTF: javna uprava?!

(e-government ili cekanje limuna?)

Vodila sam juce majku kod lekara. I bila zaprepascena kolicinom zute hartije iza stakla na salteru u ordinarnom domu zdravlja. Nista kompkjuKteri! Dakle, zuti, ubledeli kartoni, sa gomilama papira uguranim izmedju korica bukvalno se prelivaju sa polica. Naravno da niko tu nije jer mu je dosadno kod kuce... Cetiri sestre i jedna "hodalica" - osoba bez belog mantila koja je zaduzena da NOSI kartone tamo-vamo. Na telefon se javljaju samo ako moraju, i to na ne vise od 2 minuta jer sledi opomena "ajde da RADIS".
Da radi - sta? Popunjava, upisuje, pecatira.
Do yaya, mislim. Guzva naravno nesnosna, red se ne postuje, ja naravno uvek vadim jedan te isti dzoker: "pa to nije LEPO" ...mislim - njanj :( Cudo jedno kako i dalje pominjanje estetike tj. manjka iste deluje na korekciju ponasanja.


Uvece, sjajna vest na TV-u (ne bih ja to, nego kad sam vec u gostima ...:)
Zitelji opstine Indjija mogu od sada da putem mobilnih telefona naruce izvod iz maticne knjige rodjenih, i da palte samo koliko kosta sms plus PDV i dostava postom.
Impresivno!
Poredjenja radi, kada sam pre neku godinu sva obradovana resila da na sajtu (sajt, HA!) opstine Savski Venac gde sam rodjena lepo narucim svoj izvod , platila sam ni manje ni vise nego 850 dinara. Kad se ceka (fizicki) plati se nesto oko 100 dinara. Chek, mislim ko je ovde lud?
Na stranu sad sto nisam sir / mlecni proizvod, pa da zastarevam svakih 6 meseci...mislim, IME, JMBG, RODITELJ i MESTO RODJENJA se ne menjaju NIKADA (zar ne, zar ne? :) Pa mislim ne mozemo svi da budemo Ratko Mladic i imamo 8 licnih karti :) , neko mi je suflirao pitanje (nisam sama bila pametna, priznajem, ovo je za mene bila THE zagonetka) - od cega bi inace zivela ionako prekobrojna javna uprava?

E, sad.
Nadamo se da ce e-government resiti stvar, zar ne?
A STA CE BITI SA NJIMA ONDA?

Po nekim procenama u Srbiji je 6 do 7 % stanovnistva zaposleno u javnoj upravi, dok se u BIH taj postotak krece oko 11 % sa tendencijom rasta.
To znaci da je u JAVNOJ upravi ladno barem pola miliona glasacki vrlo sposobnih.
A u ostalim "upravama" i "administracijama"...? Skole, zdravstvo, ostalo? Koga ne mrzi, nek izvadi predizbornu racunaljku...

Opet podsecanja radi, Gorica Mojovic predprosle nedelje u Beogradskoj hronici, kada je pricala o kreditima za 1000 stanova, kao svoj najveci sok navela je da su skoro dve trecine potvrda FALSIFIKOVANE. Dve trecine potvrda iz javne uprave, radi konkursa za stan:
„Razumem da ljudi imaju potrebu da probaju da se na svaki način nađu na toj listi, ali ne razumem institucije, direktore domova zdravlja, medicinskih centara, službi, koji izdaju lažne potvrde."

Ciji su oni problem? Onoga za koga glasaju ili onoga za koga nikada nece glasati??
Onoga sto nema internet ili ima jednog provajdera u regionu koji NE NUDI uz kablovsku televiziju NIKAKAV internet?
Ili, onoga sto hoce da otpocne posao, pa kad zaobidje sve prepreke po sopstvenom sherifatu krene da ceka po redovima?
Za njih je pridruzivanje EU ogroman rizik - da ostanu bez posla i prihoda. Tehnicki gledano, sto se e-government sistema tice, moguce je uvesti i sprovesti ga BRZO. Grad Bec je pravi primer - za 5 godina od uvodjenja postao je prvi u Evropi.


U BLIC-u ima takodje lepa vest: dve trecine studenata spremno da nakon diplome ZAUVEK napusti zemlju. Problemi ocenjeni kao najveci tokom studija: ADMINISTRACIJA, korupcija, neprilagodjeno gradivo...svaki treci zna za neki oblik korupcije na svom faksu. Isto toliko u stanju da izdeklamuje zasto su privatni fakulteti bolji od drzavnih (lakse i brze do diplome, onlajn prijave...)

Ja nemam dalje nista da kazem.
Bez teksta sam.
Ko ce da im objasni da njihovo radno mesto i posao koji obavljaju uskoro vise nece biti potreban?

WTF: Sindrom velikog brata?

Ja ne znam vise koliko sam puta pisala u novinama da onog momenta kada izadjete na net, niste vise PRIVATNA licnost.
I ne vredi :-)
Pre neki dan citam na Forumu Krstarice kako se ljudi cude email i video-nadzoru.
Evo nekih statistika u prilog ovome:

Oko 57 % odsto kompanija u USA nadgleda upotrebu telefona i interneta.

U jednom slucaju americki apelacioni sud presudio je da neprekidni video nadzor zaposlenog u poslovnom okruzenju NE predstavlja protivustavno zadiranje u privatnost. Ipak nakon sto su ulozili tuzbu drzavnom sudu, petoro zaposlenih je dobilo odstetu vecu od 200.000 $ od bostonskog poslodavca koji je sprovodio video nadzor u svlacionici za zaposlene.

Da bi se osigurali, poslodavci od zaposlenih traze da potpisu IZJAVE koje potvrdjuju da su upoznati sa cinjenicama da se njihovi emailovi i tel.pozivi proveravaju i koriste iskljucivo u poslovne svrhe.
Jedan od razloga je sto postoji rizik da ce poslodavci biti odgovorni pred zakonom za nezakonita dela koja su njihovi zaposleni ucinili putem emaila.

KRSENJE PRIVATNOSTI, po G. Dessleru ("Menadzment ljudskih resursa", DATA status 2007)

1. uznemiravanje (nadgledanje svlacionice i kupatila)
2. objavljivanje privatnihg podataka
3. razotkrivanje medicinskih izvestaja
4. koriscenje imena ili licnosti zaposlenog u privatne svrhe

Krsenje privatnosti je uzrokovano najcesce proverom podataka iz CV-ja, nadgledanjem nj. ponasanja i zivotnog stila kada nije na duznosti, testiranjem na narkotike, pretresanjem na radnom mestu, i nadgledanjem u toku radnog vremena.

E, sad, znate i sami da ovih spravica ima da se kupi koliko necete, a sve po centru grada (verujem i kod Kineza, a sasvim proverena info je da u Bgd radnjama igracaka za decu mozete kupiti decje prisluskivace - uputstvo: stavite roditeljima u sobu da znate sta pricaju! haha..ljubomorna sam, to u moje vreme nije bilo :-) bem' ti odraslos' ). Odasiljaci su "sakriveni" u mecke, kucice plisane (osmotrite stolove vasih zaposlenih, narocito sekretarica... :))), olovke a cak i - naocare.
Nista cudno, zar ne? A opet, s druge strane, na ulicama (gde je mozda najpotrebnije s obzirom na one koji psuju, pljuju, prose i kradu) eto, nema nista.

Kako bi se inace moglo desiti da 24 casa jure Kineza koji je onomad posekao noseve u Knez Mihajlovoj, ili da se Dejanu Anastasijevicu bace bombe na prozor incoginto a u centru Vracara? Da ne pricam o "mitingu za Kosovo"...
Culi ste vic, sigurno - kad idu 2 pandura i sretnu one dve cuvene plavuse.
"pa da ih 'apsimo??"
"ma pusti, ne znas koja je od njih buduca ministarka..."


Jonas Riderstrale & Kjel Nordstrom, a i jos neko (sladak ;-)), tvrde da ce paranoici jedini preziveti.

Evo sta je Fujicu novo razvio koristeci RFID tehnologiju (radio frequency identification)- mini chip koji se kaci na odecu i moze da se pere, i da mu nije nista.
To znaci da mozete svojim ukucanima, zenama, ljubavnicama, kucicima po zimi i ostalima da okacite ovo na odecu i pratite njihovo kretanje. I ne samo: ovaj RFID chip (isto kao sto se koristi za pasose i prtljag), iako je namenjen prodavcima kako bi znali sta vas u nekom trznom centru interesuje i sta ste pipnuli, takodje je u stanju da, kako ideju razvija Kai Roer na svom IT security blogu vrlo uskoro, pod firmom marketinga i trzista, jos dublje zagazi u vasu privatnost - ne samo ono sto ste kupili vec i u ono sto nameravate da kupite: Fujicu washable tag.


Istovremeno, okupljeni na politickim mitinzima u USA krajem prosle godine primetili su male bube koje lice na male helikoptere. ROBOBUG, insekt spijun koji lici na vilinskog konjica ili sl, razvila je Homeland Security u svrhe pracenja osumnjicenih, potrage za prezivelima, ali i navodjenja projektila.
Vest iz Washington Posta kaze da je CIA ovo razvila, u osnovnom obliku, jos davne 1970. godine ...

Samo, ne smetnite s uma da ta US sluzba ima svoj redovno azurirani web site, i da su sva isttrazivanja o ucinku njihovih zaposlenih dostupna u PDF-u, tako da, koga interesuje sta zaposleni u Homeland Security misle o menadzmentu, ciljevima agencije, dostignucima, liderstvu i komunikacijama, ali i njihov profil - moze to lepo da skine i procita.



Moj savet: pocnite da ih nadzirete pre nego sto oni pocnu VAS :)

Cheers,

luv ya all :-)

U potrazi za izgubljenim knjigama

e lepo.
a sada (tanananaaaaa....!) bih volela da mi date spisak nezasticenih svedoka koji su vam KRALI knjige.
"Krali" nije naravno doslovce, nego onako, na finjaka, uzeli pa ne vratili.

Sto se mene tice, spisak ako i nije toliko dugacak, vrlo je opsezan u detaljima - secam se SVAKOG izgovora i SVAKOG naslova.
Medju ljudima koji su "zaboravili" da vrate knjigu, ima i onih koje, kad sam podsetila - vrlo drsko su mi rekli da nemaju pojma gde je moja knjiga, i da ne mogu sada time da se zamaraju.
Sledeci put knjiga je bila kod bliskog srodnika, a nakon toga...pfff....Rec je o "Autostoperskom vodicu kroz galaksiju".

Drugi su bili nesto finiji - pa su me uveravali (verujem, najiskrenije) da ce knjige vratiti ("100 godina samoce"). Neki su izgubili moju knjigicu kad su krecili stan ( LOL ) i uredno mi dali kompenzaiju za istu - u vidu druge, a kako se kasnije ispostavilo, jedne od kljucnih knjiga u mom zivotu (recnik neki, dobar). A narecenu knjigu "Mali princ" koju mi je kupio tata, i koja je izgubljena tamo neke 91-92. godine, kupila mi kasnije - mama. Logicno, zna da sam patila :)

Neke su knjige nestajale kao sto su se i pojavljivale - same od sebe. Jos se secam knjizice iz PLATO knjizare, malecne i skoro pa za DZ, koju je napisala jedna devojcica, Nevena Jankovic.
Knjiga, naravno, poetska,ide ovako jedna pesma:

"kako je danas divan dan
ja sam danas Radovan
kako se ja zovem?"

:)
Genijalshtina.

eto, i to je nestalo negde u selidbama :( A nikada ponovo objavljeno (mada verujem da je mala pesinikinja sada mozda i veca od mene buduci da ja nisam mnogo velika).
Tako je nekako i nestala Aristotelova "Poetika", sumnjam na jednu kaljevu pec u stanu gde sam zivela 90tih...mrnjagrr...sigurno je IZA.


Moja draga "Alisa zemlji cuda", dvojezicna (srpsko-engleska) hiljadu puta je nestajala i pojavljivala se - srecom, sad je u prvom pocasnom redu knjiga, lepo se plavi :)


E sad, nije da ni ja nisam ostajala duzna (trostruka negacija, citaj unazad). Mozda ce malo da lici na reklamu za Orbit zvake gde ona cica poverava panudraciji kako je u osnovnoj skoli chapila drugarici Rubikovu kocku, ali stvarno, najstvarnije, ja sam negde 1987. godine jednu knjigu zadrzala za sebe. Slucajno - "Harijeta uhoda" se zvala ta knjiga.

Par godina kasnije nikada nisam profesoru srpskog vratila knjigu sa uputstvima kako pisati. Zao mi je sto SAD ne znam gde je ta knjiga, a isla je lepo: "Kada nemate inspiraciju, i cini vam se da nemate o cemu da pisete, pisite o onome sto vidite. Npr. ako vam je dan bezveze i pada kisa, pisite o tome kako pada kisa i sta tim povodom osecate".
Tako nekako :) a nije za blogere, nego ne znam...za osnovce :)

U gimnaziji je nekim cudom ostao kod mene hrvatski knizevni (i ne samo knjizevni) magazin QUORUM. Imao je specijal o Semjuelu Beketu, a ja to radila za maturski...
S njim u paru, Dnevnik u crticama Ezena Joneskoa.
E, da, imam i jednu knjigu sa slikama gde majmuni (pravi) pushe hashish. :))

Cheers :)

Eto.

Ajd sad VI, ajde ajde...! :))