U potrazi za izgubljenim knjigama

e lepo.
a sada (tanananaaaaa....!) bih volela da mi date spisak nezasticenih svedoka koji su vam KRALI knjige.
"Krali" nije naravno doslovce, nego onako, na finjaka, uzeli pa ne vratili.

Sto se mene tice, spisak ako i nije toliko dugacak, vrlo je opsezan u detaljima - secam se SVAKOG izgovora i SVAKOG naslova.
Medju ljudima koji su "zaboravili" da vrate knjigu, ima i onih koje, kad sam podsetila - vrlo drsko su mi rekli da nemaju pojma gde je moja knjiga, i da ne mogu sada time da se zamaraju.
Sledeci put knjiga je bila kod bliskog srodnika, a nakon toga...pfff....Rec je o "Autostoperskom vodicu kroz galaksiju".

Drugi su bili nesto finiji - pa su me uveravali (verujem, najiskrenije) da ce knjige vratiti ("100 godina samoce"). Neki su izgubili moju knjigicu kad su krecili stan ( LOL ) i uredno mi dali kompenzaiju za istu - u vidu druge, a kako se kasnije ispostavilo, jedne od kljucnih knjiga u mom zivotu (recnik neki, dobar). A narecenu knjigu "Mali princ" koju mi je kupio tata, i koja je izgubljena tamo neke 91-92. godine, kupila mi kasnije - mama. Logicno, zna da sam patila :)

Neke su knjige nestajale kao sto su se i pojavljivale - same od sebe. Jos se secam knjizice iz PLATO knjizare, malecne i skoro pa za DZ, koju je napisala jedna devojcica, Nevena Jankovic.
Knjiga, naravno, poetska,ide ovako jedna pesma:

"kako je danas divan dan
ja sam danas Radovan
kako se ja zovem?"

:)
Genijalshtina.

eto, i to je nestalo negde u selidbama :( A nikada ponovo objavljeno (mada verujem da je mala pesinikinja sada mozda i veca od mene buduci da ja nisam mnogo velika).
Tako je nekako i nestala Aristotelova "Poetika", sumnjam na jednu kaljevu pec u stanu gde sam zivela 90tih...mrnjagrr...sigurno je IZA.


Moja draga "Alisa zemlji cuda", dvojezicna (srpsko-engleska) hiljadu puta je nestajala i pojavljivala se - srecom, sad je u prvom pocasnom redu knjiga, lepo se plavi :)


E sad, nije da ni ja nisam ostajala duzna (trostruka negacija, citaj unazad). Mozda ce malo da lici na reklamu za Orbit zvake gde ona cica poverava panudraciji kako je u osnovnoj skoli chapila drugarici Rubikovu kocku, ali stvarno, najstvarnije, ja sam negde 1987. godine jednu knjigu zadrzala za sebe. Slucajno - "Harijeta uhoda" se zvala ta knjiga.

Par godina kasnije nikada nisam profesoru srpskog vratila knjigu sa uputstvima kako pisati. Zao mi je sto SAD ne znam gde je ta knjiga, a isla je lepo: "Kada nemate inspiraciju, i cini vam se da nemate o cemu da pisete, pisite o onome sto vidite. Npr. ako vam je dan bezveze i pada kisa, pisite o tome kako pada kisa i sta tim povodom osecate".
Tako nekako :) a nije za blogere, nego ne znam...za osnovce :)

U gimnaziji je nekim cudom ostao kod mene hrvatski knizevni (i ne samo knjizevni) magazin QUORUM. Imao je specijal o Semjuelu Beketu, a ja to radila za maturski...
S njim u paru, Dnevnik u crticama Ezena Joneskoa.
E, da, imam i jednu knjigu sa slikama gde majmuni (pravi) pushe hashish. :))

Cheers :)

Eto.

Ajd sad VI, ajde ajde...! :))