Privatno: jedan sasvim neobičan dan

Danas sam se 2x ucmizdrila.
Prvi put kada sam čula da će moj život da se nastavi tamo gde je stao kada sam imala 14 godina - na današnji dan doneta je odluka da građani Srbije ponovo mogu da putuju bez viza. Jedva da se sećam vremena u kome se moglo slobodno putovati. Ali se veoma dobro sećam kratkog kursa parlamentarne istorije u završnom razredu osnovne škole, kada se (još) nije znalo šta nas čeka i kada smo pokušavali da racionalno smislimo da li je bolje parlamentarna demokratija ili monarhija.
Da, da, o tome se pričalo; sad zvuči čudno ali tada niko nije očekivao da će nam uslediti više od decenije diktature, raznih lex specijalisa, policije, kordona sa batinašima i bez, ponovljenih izbora, štrajkova na BU i oko njega, tubo folka i tzv. pink kulture (jailhouse folk).

Nedugo nakon "prvih demokratskih izbora" jednog jutra na putu do pekare, onako uspavanu i krmeljivu, presreli su me tenkovi. Carski drum kroz Srem, sunčano jutro, i desetine tenkova okićenih nekim crvenim cvećem (ne znam više kojim) punih tupavih vojnika čije su se besmisleno iskežene face radovale u grču od rakije ili kakvog drugog demona. Ja čekala, i čekala, i čekala (tenku se ipak ne pretrčava put!)... i ucmizdirla se i tada, naravno.
Išli su za Osijek, Vinkovce, Zagreb.
Skotovi.

Potom slede godine u kojima su podmetane bombe. Po kafićima, školama i kojekuda. Iza toga policijski čas i zatvoren grad za vreme Oluje. Frka sa ne-Srbima. Frka sa Srbima koji su dolazili iz Bosne. Nemogućnost da se vozi bicikl kao nekada (ti ljudi nisu poštovali saobraćajna pravila). A nakon toga faks (doduše potpuno pogrešno odabran, filološki)...i ponovo: ljudi koji ne poštuju zakone osim onih koje sami donesu, ljudi kojima ne prija samovolja ovih prvih, i ja kojoj nije ništa prijalo sem čitanja knjiga, izlazaka i radija b92 (vaistinu, Honeymoon faza je dugo trajala).
Zatvor. Ničija zemlja. I otkud ja uopšte tu, zar po kazni??

Drugi put sam se ucmizdrila kada sam videla ovo: preminuo Milorad Pavić.
I ponovo iste slike - 14. godina, u torbi Hazarski rečnik (tada još nova i neprovaljena knjiga), užasno neko vreme a u knjizi sklonište: mnoštvo monaha, zidara, boginja i proroka. I sve to može da se čita ne od početka do kraja kao što je uobičajeno, već kako ti padne na pamet - po tagovima, na preskok, odnatraške. I svi sanjaju i svima se snovi mešaju sa stvarnošću. Plus ima i ratova i pregovaranja i seksa a ponešto je bivalo i bizarno (npr. razdevičenje monaškom svećom u čamcu koji nosi plima, u ritmu talasa - mislim da je ovo iz knjige "Predeo slikan čajem"). Prva knjiga uz koju smo dobili uputstvo za upotrebu (takoreći tutorijal :) i koja je bila kastomizovana kao sada Google Wave što viču na sav glas da je nekakva revolucija. Knjiga je imala muški i ženski primerak, a Google Wave SADA ima muškog i ženskog bota.

Dakle - zašto čitati Mišu Pavića naročito ako ste bloger? Ako ne zato da izmestite horizonte i baždarite se u tom drugom svetu, onda da biste shvatili da nije važna veličina nego tehnika.
I još važnije: da upoznate kreativno mišljenje i pisanje da biste mogli da ga prepoznate kada vam se desi, i da ga svesno primenjujete.

Hazarski rečnik može se kupiti na Amazonu za 9 $ (muški i ženski primerak). Detalji na sajtu Khazars.com.

O važnosti knjiga koje niko ne čita večeras je pisala Angelina: "Knjiga je jedan od retkih medija koji ne daje za pravo našoj lenjosti" - Klinička smrt srpskih knjižara. Bacite pogled!

.

Ne rekoh, srela sam Mišu Pavića pre par nedelja, baš negde iza BizBuzz-a. U gospodar Jovanovoj, usred nekog sunčanog i vetrovitog podneva. Tiho smo se mimoišli a kada sam se okrenula da ga još jednom vidim pre ulaska u nekadašnji Alfonso, stajao je na uglu sa Višnjićevom, Miša Pavić sa štapom i šeširom, i gledao niz Jovanovu. I u kadru sam mu bila ja - neka devojka sa šiškama i naočarima koja zastaje, okreće se, i gleda u njega. I on gleda niz ulicu kroz koju se kotrlja lišće. I devojka u njega. I zapanjeno lišće u oboje čudnih prolaznika, nepomičnih na svojim stranama - on na suncu, tamo kod svežeg paradajza i grožđa, a ja u hladovini natkriljenoj zgradom supermarketa.
Da li mu je to bila poslednja dugačka šetnja kroz ulice koje je voleo? Svakako je to bio poslednji put da ga ja vidim.

Mnogo sam emotivna danas.

Idem da pogledam neku studiju slučaja pred spavanje, da me vrati u realnost.
Npr. ovo, ovo je novi eBook, friško pristiglo sa Twittera od sertifikovanog partnera Hubspot-a: Learn How To Build an Inbound Marketing Strategy.