Liderstvo: 13 zapovesti Kolina Pauela

Budući da ovi saveti idu kao viral, pre svega sa Linked In a potom i po blogovima kao što je blog Trine Roach Creating Tomorrow, pogledajte i sami o čemu se radi. Tajna uspeha, po Pauelu, ne postoji: uspeh je rezultat pripreme, teškog rada i učenja iz grešaka.

Inače, ono Kolin Pauel oštro zastupa (na kraju, tako je objasnio svoju ostavku na mesto generala US vojske, pored stava da NIKAKO ne ostajete sa onima sa kojima se suštinski ne razumete) je ultimativno pravilo karijernog razvoja:
Konstantni optimizam umnožava vašu snagu.

Odnosno: perpetual optimism is a force multiplier.

VREME JE: 7 praktičnih saveta

I TO NIJE SVE!

KLIKNI ZA ETARGETOV VODIČ OVDE

pozdrav,

JJ

Managerialism: šta je to onlajn reputacija?

...Kako stvari trenutno stoje, top menadžment globalno gledano tek je krenuo u avanturu razumevanja onlajn sveta.

Održavanje veza sa uticajnim blogerima kao važnu stavku u upravljanju reputacijom preduzeća prepoznao je svaki deseti CEO, podaci su iz istraživanja “Risky Business: Reputations Online” sprovedenog prošle godine u 62 zemlje Evrope, Amerike i Azije.

Paradoksalno u vezi sa opažanjem značaja bloga kao društvenog medija i blogera kao ljudi od uticaja na javno mnjenje (tek svaki deseti je svestan), više od dve trećine ispitanika plaši se za reputaciju svoje kompanije i smatra da najveći rizik predstavljaju upravo onlajn aktivnosti.

Pod ovim se pre svega misli na informacije koje cure i sabotažu od strane zaposlenih. Pomenuto istraživanje ( Weber Shandwick i Economist Intelligence Unit (EIU) pokazalo je da mnogi još uvek podcenjuju ove opasnosti.

Izazov digitalnih komunikacija se veoma oseća i skoro 6 od deset executive-a tvrdi da je veoma striktno kada je reč o upravljanju onlajn reputacijom i planira da ove godine bude još strožije!



DA LI I VI MISLITE LI DA SU DRUŠTVENE MREŽE NEBITNE?


Uprkos cilju koji imaju pred sobom, istraživanje je pokazalo da većina lidera i dalje nije konektovana sa svojim zaposlenima onlajn, pa čak i kada znaju da je kriticizam zaposlenih i curenje poverljivih informacija predstavljaju najveći rizik za reputaciju kompanije. Ovo su ujedno i faktori koji dele prvo mesto na listi najvećih glavobolja vezanih za digitalni poslovni svet.


Svakom trećem menadžeru poznat je slučaj da je neki zaposleni ostavio negativan komentar o kompaniji negde u nekom onlajn zapećku, dok se 66 % ili pretvara da ne zna za te slučajeve ili stvarno nisu svesni da se to dešava.

Tek svaki peti je pomalo zabrinut oko toga šta se sve o kompaniji može naći onlajn, na društvenim mrežama, sajtovima za video-sharing i drugim mestima gde se lako iskali bes. To što se neko žali na svog šefa, diskutuje o platama i pušta u promet poverljive informacije još uvek je u domenu slepe mrlje korporativnih lidera.


MEĐUTIM.....


Kada su upitani o benefitima interneta kao načina da se o reputaciji nešto sazna, dve trećine top menadžera izvestilo je da je najbolja svrha interneta upravo u tome da se istraži šta radi konkurencija (64%) i partneri (60%). Sledi upotreba interneta u svrhu prikupljanja feedbacka (63%) i istraživanja mogućnosti za novo zaposlenje 60%).
Teže je da će surfovati za CSR člancima, dobrotvornim društvima i aktivistima u NVO sektoru...




Ukorak sa nedostatkom svesti top menadžera o tome da onlajn rizicima treba (ipak) upravljati, što se medija tiče na vreme su shvatili značaj bloga.

Kako u svom najsvežijem postu navodi Dragana Đermanović, novi mediji (posebno blogovi i društvene mreže) imaju uticaj na veliki broj aspekata izveštavanja, kako na ton vesti i priloga, tako i na pravac u kojem se nadalje kreće tok misli uredništva i novinara, a posebno je vidljiv uticaj novih medija u delu brzine i dostupnosti vesti.
(podaci iz istraživanja agencije BRODEUR)



Iz ovih ukrštenih podataka, vidi se da blogovi i blogeri itekako utiču na novinare i urednike, a tek svaki deseti menadžer je toga svestan.


Cheers!

FINANSIJSKA KRIZA I INTERNET

...finasijska kriza? BEZ PANIKE!




Kako da vas nađu kupci u vreme krize


Finansijska kriza već je značajno skratila budžete za tekuću godinu. Ono što se šuškalo postaje ovih dana realnost – mnoga mala i srednja preduzeća već osećaju posledice stezanja korporativnih kaiševa.
Već sada postaje jasno da se mnogo toga može uraditi da se zaustavi pad i spreči krah: ono što je nekada bilo “učinite to radi razvoja posla” sada je posledja oaza “učinite to da ne biste propali”. Zato postavljanje svog posla na internet i privlačenje potencijalnih kupaca onlajn postaje sve češći način da se amortizuje gubitak postojećih.


Onaj ko se već potrudio oko svoje prezentacije na globalnoj mreži, zna koliko su važni posetioci. Jer, šta će vam sajt za koji niko ne zna?

Etarget je mreža za ciljano oglašavanje koja štedi budžete tako što mogućava da se link ka sajtu objavi 15 miliona puta tokom dana, i to potpuno besplatno - plaća se tek kad neko klikne na link.

Kako? Tako što će se reklama plasirati tako da odgovara ključnim rečima koje opisuju proizvod (1), i ono što kupca interesuje (2) a što vlasnici sajtova sami određuju u tri jednostavna koraka - ključnim rečima koje sami odaberu. Na taj način se kontekstualna reklama to jest tekstualni oglas VEZUJE za kontekst.


Zašto čekati da finansijka kriza dođe po svoj danak?
Kliknite odmah na etarget.rs i postanite vidljivi u onlajn svetu.

Kako se uključiti na Twitter

(I read Twitter, but you should join too!)

Twitter in Plain English from leelefever on Vimeo.
Pogledajte video, prostije ne može biti :)



Protekle noći svašta se na Twitteru izdešavalo, do te mere da su se neki od nas zapitali (veoma simpatično od Blogowskog:) "A koja je danas godina".

Danas je (zamis'i) ista godina kao i juče i prekjuče, naravno, a povod za ovakvu reakciju bio je novootvoreni profil političara i to ni manje ni više nego Bogoljuba Karića.

Sledio je profil Mire Marković sa jednim jedinim tweetom o tome kako joj je hladno i mora da zastane u metrou da drmne malo ruske votke.

Danas tokom obdanice kada je vampirima zabranjeno da izlaze srpski Twitterland se opasno iznenadio - pojavio još jedan misteriozan profil iza koga ne znamo ko stoji.
Ovaj lik izrazio je za početak želju za networkingom i pijenjem kafice sa Twitter korisnicima i za sada prati samo nas pet - Gagu Djermanović, Blogowskog, Eniaca, ITkutak i mene.
Pri tom mu je profil zatvoren za javnost pa mora da se šalje specijalan zahtev! Oh, rekoh li da se zove BIAoperativac. Nazdravlje! :)


Otud je sasvim na mestu preporuka Aleksandra Ratkovića u članku Twitter i politika u Srbiji:

"Pa, političari, ako ne želite da se neko posluži vašim imenom na Twitter-u, otvarajte naloge što pre i počnite da twitujete kako bi onemogućili “lažne” u startu."


Dakle, počelo je...
Tačno 7 dana nakon članka SOCIAL MEDIA: šta bi bilo kad bi bilo citirani (ili: "prozvani") Slobodan Marković takođe se priključio Twitteru! :)))
Ćapite ga ovde @smarkovic, sharuje neke tajne o gumenim bonbonama...:)


pozzzzz.......zzzz........zzzzz.....
zje
Kako sad mirno da spavam a da ne nadgledam šta radi Biaoperativac??!

Re:brendiranje Srbije

Da li se u svojoj zemlji osecate bezbedno?
Da budem iskrena, ja i ne bas mnogo. Razloga je dosta, ali cu se na njih vratiti nesto kasnije i pobrojati glavne.

Osecaj da vas svako moze prevariti

U nekom ranijem istrazivanju (od pre neku godinu) koje sam dobila iz TOS-a ( napomena: uprkos opstem stavu, Turisticka organizacija Srbije (TOS) ima veoma kvalitetne ljude i koliko znam ko god je sa njima saradjivao bio je zadovoljan - narocito mediji - obilje podataka, novinar na prvom mestu, promotivne aktivnosti koje u su u pravom smislu engaging...TOS se pokazao kao dobar distributivni centar informacija vezanih za Srbiju, i to ne samo za Beograd sto je posebno vazno zbog buzz-a oko "beogradizacije" Srbije).


Elem, koju godinu ranije otkriveno je da je jedan od glavnih faktora zasto se strani turisti ne vracaju u Srbiju kada vec jednom dodju - OSECAJ NESIGURNOSTI.


Da, da, dobro ste culi - strani turista se ne OSECA BEZBEDNO U SRBIJI.


Dekonstrukcija osecanja nebezbednosti

Pre svega na autobuskoj i zeleznickoj stanici u Beogradu.
Vec i vrapci znaju da ako uzmete taksi bas TU, kostace vas jedna voznja minimum 10 evra. Ako uzmete samo malo dalje, npr. u Nemanjinoj. Odnosno, ako znate za caku, kostace vas koliko bi i inace kostalo bilo kog drugog - cena je nadalje "gradska", jednaka za Beogradjane i ne-Beogradjane, gradjane Srbije i drugih zemalja.


Sinoc sam prvi put imala prilike da doputujem u Beograd nocu, pravo iz Bratislave i sa ovecim koferom. Iako zivim u centru, kada dodjete sa prtljagom i kada su ulice mokre i vode uzbrdo, dzaba sto postoje tockici - prirodno je da cete se opredeliti za voznju taksijem, ma koliko "kratka" bila.

Real Life Case

Dakle, znajuci za jadac, odvozala sam kofer do prve taksi stanice, na samom pocetku Nemanjine ulice, bas tamo kod ugla sa Sarajevskom.
Sela u taksi, rekla adresu...a onda je pocelo.

"Dorcol? PODSETITE ME MOLIM VAS GDE JE TO?", rekao je taksista bez blama.


...a sad minut tishine ovde, molim vas... :(

Nadalje je pitao GDE DA SKRENE (trebalo je desno, on je predlagao levo!) i naravno uspeo da me ne doveze direktno do stana vec da napravi omanji krug uokolo zadate adrese.

Potom sam ja donela odluku da mu ipak kazem da sam ODAVDE, cisto da ne misli da sam kao ona Plejbojeva zecica koju su 2003. godine odvezli od stanice do Beogradskog sajma (ukupno 2 stanice dakle) po ceni od 1.000 dinara...Pomenuh i strance i to "slobodno formiranje cena" koje cini ljude nesigurnim i nevoljnim da se vrate.


"E PA STRANACA MI NIJE ZAO. Kod njih je sve skupo", rekao je g. taksista i nastavio da se raspituje za pravac ka, zapravo najstrozijem, centru Beograda. (???!)


Da li se meni ucinilo ili je sasvim ok PREVARITI MUSTERIJU?
Da li sam ja luda ili je VARANJE STRANIH TURISTA POZELJNO dok se na varanje ne-Beogradjana MOZE GLEDATI I OVAKO I ONAKO?

Savim je svejedno sto g. taksista zapravo gresi i sto mi u Beogradu nikada nismo (bar ne a da ja znam) videli npr. popust u Zari od 70 %. I sto je mnogo jeftinije kupovati u inostrantsvu generalno (da ne pominjem sad US, raj za shopping).

Cemu to vodi?

Zasto bi se neko u ovakvom miljeu:

1. opustio i proveo dobro
2. ostavio dosta novca
3. pozeleo da se vrati i ponovo dobro provede i ostavi dosta novca
4. preporucio prijatelju Srbiju kao dobru destinaciju / napisao nesto dobro na svom blogu recimo


Takodje jedan od starijih podataka za koji ne znam da li se nesto promenilo je da u proseku strani turista u Srbiji ostavi 5 evra.

To je bilo u vreme kada nije bilo mnogo hostela, suveniri nisu postojali, a vodic kroz Beograd koje su napravile Komshe je tek bio lansiran (do tada nismo ni imali vodice na stranom jeziku).

Dok se ove sustinske i naizgled sitne stvari ne rese, osecanje dobrog provoda, sve nase lepe destinacije, tulumi i izvrsna gurmanska hrana bice kompromitovane.

Ovde je mapa Beograda za one kojima zatreba online.

VAZNO: Ovaj post nastao je kao odgovor na clanak na blogu Dragane Djermanovic Srbija kao brend II.