A gde za Novu Godinu? Uzmite pa poludite!

Dosta sa ozbiljnim temama! Evo nešto divlje i nešto drugačije,
gledaj pažljivo: DRAMA NA BANERU

U online teatru sudeluju:


* Jedna jelka od prošle godine
* Jedna džirafa (namerno sa DŽ)
* Nekoliko banana, takođe od prošle godine
* Jedan ukras




Cilj okupljanja, ukratko: hedonizam & boemija!

Parametri za žurku su ovde, na rasklimanom sajtu: uzelipapoludeli.org

Detaljna uputstva za, kako je navedeno u pozivu, za ležanje, sedenje i stajanje takođe je moguće pronaći na sajtu uz progodan opis čemu šta od inventara služi. Pa ako niste znali "one kuke" su garderoba, kutija što se dere je zvučnik a organizatori obećavaju da "neće biti ništa nepoznato i što do sada niste videli, a pretpostavljamo da ste do sada svašta videli".

Najvažnije: muzika je za FINE ljude :)

Pogledajte i fotke i komentare od prošle godine, bilo je strava (bez užasa).

URGENCIJA: dole čekanje na šalterima

O projektu Formular.rs verovatno već znate budući da je pored članka na ovom blogu E-UPRAVA: kome nije muka od papirologije? tokom poslednje nedelje internet poludeo za temom dostupnosti informacija.
O tome kako ljudi vide e-upravu i koji im posao radi svi su izveštavali na svoj način, što je odlično jer pokazuje da svi znaju o čemu se radi i svi se češu po istom mestu!

Magazin za poslovnu primenu računara PC Press na svom novom sajtu PC press.info objavio je članak www.formular.rs – skratite vreme pred šalterima.
Iz minuta u minut broj čitalaca se (with a little help from a friends on Facebook :) uvećava: wiki projekat je trenutno rangiran na treće mesto po čitanosti tema na ovom sajtu!

Na srpskom ptretraživaču Pogodak.rs na upit Formular rs dobija se 38008 pogodaka, dok na Google ima 521,000 rezultata. A krenulo pre neki dan!

Što se domaćeg weba tiče, pored foruma ElliteSecurity i DevProTalk gde je objavljena priča o konkursu za one koji daju najviše unosa (nagrade: viski + čokolada + kafa :) Priključio se i PC press sa poklon paketićima ), a u blogosferi je takođe krenula akcija.

Vesti.rs prenele su pomalo trapavo i bez linka ka izvornom članku nekoliko vesti sa ITdogadjaji, Internodium.
U akciju pozivanja građanstva u uključivanje podrške državi Srbiji da efikasnije uvede nasušnu nam (!) elektronsku upravu pružio je i sajt Moj Fond, zatim Eniac na svom blogu gde je iz perpektive studenta objasnio trošak propuštene prilike čekajući po kojekakvim redovima Urgencija: Eniac's Ground a tu je i sve kvalitetniji portal Dragana Ugljevičanina Poslovna Žena.


O čemu je reč?

Za one koji su na Facebooku, fan grupa je ovde: FACEBOOK GRUPA.

Još jednom, nagrade za one koji provedu najviše vremena pred šalterima i unesu podatke na sajt su:


1. mesto: flaša viskija (0.75l) + čokolada sa lešnikom (300gr) + kafa (200gr)
2. mesto: čokolada sa lešnikom (300gr) + kafa (200gr)
3. mesto: kafa (200gr)



Ukratko: ništa se neće desiti bez VAS. Ko ima posla sa papirologijom ne treba da bude lenj, neka svoje korake opiše i postavi na Formular.rs pa se vidimo 23. januara na dodeli nagrada u galeriji O3one!


Sačuvajte planetu - obebedite raniji dolazak paperless društva!

SVI NAŠI MITOVI: COMMUNITY

Postoji jedan mit, a to je da su talentovani (nadareni) usamljenici. Ima čak i cela jedna paradigma sa poprilično VIP zagovornika koji kažu da ne možeš imati "i jare i pare", šta god to bilo: posao i privatan život, briljantni um i dobru ekipu, sladoled i šlag...blah. Večiti win-lose.
Šta više, niko im nije rekao da to nije istina, ili: da nije cela istina, te se po mnogoljudnim konferencijama i dalje mogu čuti "preporuke" kako se nečega treba odreći, u korist nečega drugog. Kao da nije reč o prostom upravljanju vremenom.


Postoji i drugi mit a to je da nove stvari kreiraju pojedinci a ne grupe.

Najnovija studija kreativnosti čiji delić prenosi Herald Tribune pokazala je da inovacije nisu bljesak u tami, već logičan i prirodan nastavak kontinuiranog procesa stalnog & pomalog inoviranja.
Uspešne kompanije poznaju ovaj model stalnog unapređivanja bez kratkih rezova i sticanja poena preko noći nekakvim "reformama".
Primenljivo na sve strukture.


S druge strane kolektivna kreativnost nije mnogo nova strvar, princip je širom korporativne Amerike isproklamovao i Pixar i Disney studio: inovacije nastaju tako što se ljudi potekli iz različitih sfera skupe oko jednog zadatka. Svi znamo šta su ostvarili...


Da mišljenje u grupi može biti vrlo profitan posao dokaz je Mastermind Gruop.
Na principima kooperacije, saranje, povezivanja i ujedinjavanja u snagama a ne u slabostima ima ih koji su zaradili milione. Slično stvari stoje i sa Mensa Process ali i GBW na XING-u. Istu stvar, možda manje institucionalizovano, možete pronaći na društvenim mrežama, pre svega forumima i twitteru.
Ako vam je do inovacija, nemajte iluzije nakon ovoga - pronađite svoj trust mozgova i krenite ;)



Za preduzimljive koji ne čekaju da se oformi neka grupa njima podobna i nemaju strpljenja da se stvari dešavaju bez njih, evo jedan članak o tome kako kreirati svoju mastermind grupu Passion for business.

Specijalnost je što ovo važi ne samo za grupe na internetu, naprotiv: bilo koja grupa u realnom životu (: što je u stvari još jedan parametar virtuelnog :) može ovako da profunkcioniše. Ranije sam vec pisala o opstim pravilima za vodjenje online zajednica
10 KORAKA DO USPEHA


Šta je važno da se zna unapred:

Benefiti

* Iskustvo, veštine, i poverenje
* Pravi progres u poslovnom i privatnom životu
* Trenutna i dragocena mreža koja će vas podržati
* Osećaj da ste podelili trud - iliti: ima inteligentnog života u Univerzumu :)
* Mogućnost da dizajnirate stvari prema sopstvenim konceptima a ne onako kako je neko drugi rekao da "treba da budu"


Koje ljude uključiti


* koji imaju sličan interes (preduzetnike, biznis mislioce, menadžere)
* koji su na istoj ili sličnoj stranici knjige glede nivoa uspeha i ličnog razvoja
* koji imaju želju i inspirisani su da recimo narednu 2009. godine naprave izvanrednom
* kojima treba podrška vaših partnera
* koji imaju i žele da dosegnu svoje ciljeve da bi postavili NOVE
* Ljude koji su spremni da dopuste da u poslu i životu dominira strast i koji su sposobni da prevaziđu strah od promena


Ukoliko se bilo koja ekipa okupljena oko istog cilja ne drži principa da je:

1. svaki član važan i dragocen
2. da komunikacija mora biti konstruktivna, kao i kritika (umestnost feedbacka)
3. da ustanovljena pravila važe za sve i da niko nije iznad zakona
4. da je iskrenost u komunikaciji kao i životu neprocenjivo važna

...rečju, imaćete totalno fejk konstrukcije. Koje po prirodi stvari mogu da opstanu samo u politici, ne i biznisu.


Što se kvaliteta i razvoja bilo koje grupe tiče - dobri ste onoliko koliko vam je kvalitetan najslabiji član. Otud priče o podizanju kapaciteta, kvalitetnoj komunikaciji i ispravnim prinicipima nisu bezveze. Koliko ćete biti inkluzivni ne zavisi dakle od vaše lične vizije već od toga da li ste svesni na kojim principima rade izuzetni. A i proseka je valjda svima dosta...


Ima još jedna dobra stvar, možda suštinska: sistem NE UME da izađe na kraj sa grupom. Nije predviđeno mesto (za citat videti: Seth Godin).
To znači da ako je vaša grupa dovoljno jaka i smela, može da ga menja. INOVIRA. Dobro organizovane grupe su entropija za okoštale sisteme.


Svedoci smo da se poslednjih godina u Srbiji osnovao značajan broj grupa i asocijacija, klubova oko IT ali i drugih važnih stvari. Čekam da vidim u kom pravcu sve to ide...E-Srbija je npr. veoma lepa inicijativa :) Pozdravljam koncept ovog IT community-ja :)




Puno uspeha od Miss Enthropist ;p

COPYLEFT SVET: hakovanje demokratije

Slučaj Jedan:

MySociety.org
Počelo je kao sajt na kome je moguće informisati se (dvosmerno) o lokalnoj zajednici, prijaviti kvarove na ulicama, diskutovati o grafitima ili uličnom osvetljenju.
Dosada je samo u okviru ovog modula prijavljeno 25.000 kvarova diljem UK.
Takođe, na sajtu se nalazi opcija optimizacije troškova putovanja, postavljanja pitanja lokalnim vlastima (jednostavno ostavite poštanski broj i pitanje), pisanja peticija (za ovo je prošle godine sajt mySociety ušao u finale za nagradu Modernizacija uprave - new media award u UK.

Slučaj Dva:

TheyWorkForYou.com
Ovo je website na kome je moguće "špijunirati" šta rade poslanici u Parlamentu. I ne samo to: oni koji su izabrani da prestavljaju interese zajednice (a oni se biraju demokratski i na izborima, ne imenuje ih Vlada - shvatićemo kad uđemo u EU jednog dana...) imaju obavezu da odgovore na pitanja onih koji su ih birali.


Naš slučaj

Formular.rs
Za sada, jedino se ovaj sajt ozbiljno kandiduje za podizanje nivoa elektronske javne uprave do nivoa 4 što znači primanje i obrada dokumenata u elektronskoj formi (bez kastomizacije).
Inače, nivo broj jedan (dostupnost informacija) još uvek nije svuda ispoštovan a zvanično obećanje Ministarstva za IT da će u naredne 4 godine sistem biti na nivou četiri (meni barem!) zvuči kao bajka, najpre zato što nema podataka koliko javna uprava uopšte ima računara i pod kojim operativnim sistemima rade. Kako ih dakle uvezati? Ko će to da odluči? (namerno ne pominjem edukaciju zaposlenih sada, trivijalno je koliko ljudi se još uvek plaši računara)

Obećanje sa konferencije u organizaciji Danas-a: e-Government u Srbiji, Boris Barjaktarović, državni sekretar Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo PREZENTACIJA

Banka zajedničkog znanja

Ko nije lenj i želi nešto korisno da uradi može ovakve i slične inicijatve pronaći u okviru Bank of Common Knowledge.

BCK je pilot projekat i praktično web 3.0 laboratorija namenjena istraživanju mehanizama po kojim funkcioniše društvo. Motor ovog projekta je P2P transfer znanja, kreiranje sadržaja, širenje znanja i njegova ponovna evaluacija i to svega, od medicine do zanatstva.

Cilj ove P2Pedagogije je da se "grudvice" znanja razbiju i prošire po sistemu koji koriste novi mediji - peer2peer prenos kroz mreže volontera (copyleft only) i da se mu se oduzme status privatnog i (ili) privatizovanog.

Reč je o zaista najrazličitijim inicijativama na jednom mestu: pogledajte i sami kako recimo opensource može da posluži u poljoprivredi (!) i koja filozofija stoji iza pisanja koda u C++ - Bank of Common Knowledge. Ovde je suosnivač OpenFrameworks programerske biblioteke za kreativno pisanje koda lepo objasnio...pa valjda sve što treba početniku u pisanju koda :)

Zabavno i slobodno za copy-paste! Čak: poželjno :)) Provršljajte

Web putokaz: BESPLATAN ONLAJN ŠTEK

Ko želi da svoje podatke bekapuje negde na mrežu (za ne daj bože!), sada više ne mora da se dovija i koristi različite servise za pdf, za jpg, za mp3.

Sve to (stane u ovo :) sada može da stane na jedno mesto, i to sasvim besplatno - DODAJ.RS.

Servis Dodaj.rs predviđen je za lične i nekomercijalne potrebe građana RS.

Pogodnost za one koji se registruju (takođe besplatno, mada može i bez registracije) je čuvanje 2x većih fajlova (10 MB), opcija slanja linkova do fajlova email-om, lista sačuvanih fajlova i linkova do njih.

Servis Dodaj.rs omogućilo je na srpskom jeziku i za korisnike koji dolaze za IP adresa u Srbiji Pogodak doo, preduzeće za internet usluge. Predviđena je opcija i za vlasnike foruma phpBB softveru koji žele da omoguće upload fajlova svojim korisnicima, pa izvol'te...


FAQ - sve o besplatnom online šteku .

PCpress.info o Dodaj.rs - Online prostor za podatke

Novinarstvo i drugi demoni

Jedno od pitanja koje sam dobila nakon puta iz Sarajeva ticalo se poređenja BiH sa Turskom. Za mene i iz mog nomadskog iskustva, ovo je neuporedivo. Turska, užasno bogata zemlja kojoj se neće u EU jer su sve teške tekstilne industrije oursourceovane u nju odavno, i jer se zbog problema sa Kiprom to pitanje ni ne stavlja na dnevni red, i BiH, područje sa 300.000 invalida rata, 100.000 mrtvih i 3 entiteta koji izbore i sada u 21. veku dobijaju na osnovi "nama je duži", nikako nisu za poređenje. Ostaci gelera na kućama u Baš Čaršiji i high-tech Bodrum nipošto ne idu u isti koš. A čovek koji nije video ni Bosnu ni Tursku bio bi, možda, sklon da pretpostavi da je to isto.

Da nije bilo poverenja u ovu pretpostavku, do pitanja ne bi došlo.
Hajde da vidimo kakva su ta jaka uverenja koja su u korenu naših pitanja.

O ovome sam već pisala, ali nije naodmet: PARADIGME su skupovi opštih stavova koji upravljaju našim ponašanjem (pa otud i pisanjem) i koji utiču na NAČIN na koji vidimo svet. Ove skupine svesnih i podsvesnih stavova uticaće i na selekciju podataka, selekciju tema o kojima pišu novinari (ako imaju mogućnost da biraju), i na selekciju onoga što čuju odnosno - prečuju. Ovo su užasno jaki i ne previše brojni (nema ih mnogo, osnovni su) sudovi, verovanja, stavovi i uverenja koja se retko preispituju. Otud su opasni ako se na njima ne radi. A govore mnogo - kroz svaku aktivnost koju preduzmemo.

Što se novinarstva tiče, čak i kada nije decidno izrečen stav o nečemu, često je sam odabir činjenjica i u izveštavanju neobojenom autorskim stavom i bez dodatka interpretacije, sam po sebi indikativan i govori o tome kakva osoba stoji iza toga, kog je nivoa profesionalizma, a ponekad, nažalost, i koliko je plaćena i kakav je urednik.

Ti opšti stavovi o kojima se ne razgovara ponekad su duboko intimni i nesvesni. Ali provejavaju iz teksta. Kao i iz pitanja koja su postavljena.
Ukoliko novinar krene sa predrasudama na put, vrlo je logično da po povratku sa puta izbaci putopis u kome priča kako ga u Hrvatskoj niko nije zaklao a ni dirao. Gde su tada urednici, pojma nemam. Ali je teško za varenje, žasu skroz.

Neću sad da kažem da onaj ko nema širinu i potrebno znanje da se bavi novinarstvom ruši ugled i profesije i medija. I da je poštenije je da se bavi nečim drugim.
Neću, jer sam pre svega ubeđena da imamo medije (i lidere) kakve zalužujemo.
Koliko su naši mediji dobri ili loši zavisiće od toga u kojoj meri se i koliko često osećate kao vanzemaljac.
(Otkriću vam: ovo će naša ekipa predstavnika srpskih medija sa putešestvija u Sarajevu razumeti - jedan aerodromski razgovor otkrio je da smo svi u čudu zbog toga što "ispadamo" naivni i osećamo se kao bića s druge planete usled masovne podrške onome za šta mi smatramo da su gluposti i nečovještva).

Vratimo se na pisanje: budući da interpretacija onoga što smo videli i čuli manje-više ne podleže racionalnom, veoma je važno kakvi su nam filteri kroz koje primamo svet i kroz koje ih kao novinari dalje u taj isti svet puštamo. Na čemu počiva naše razumevanje sveta i onoga o čemu pišemo.
To znači da je veoma važno kakvi smo ljudi i da li ćemo u nastavcima u putopisu opovrgavati svoje rođene predrasude ili ćemo zaista dodati vrednost time što smo videli i pisali o nečemu NOVOM. Šta god da je to.

Ono pitanje o BiH i Turskoj sa početka...pretpostavite sami otkud to.

A koliko putujemo....
Lično, poznajem ljude koje putovanja nisu obogatila i koji su vraćali nepromenjeni. Pitanje je dakle ne samo koliko znamo, već i koliko smo spremni da se menjamo, da učimo i koliko smo opušteni ili homofobični. Koliko pretpostavljamo a koliko istražujemo.
Sasvim privatno: outcome mojih putešestvija bio je taj da sam izgubila kompleks Srbije. To jest, uvidela sam da nismo ni najbolji ni najgori, već smo jednostavno narod sa manje istorijske sreće (koliko ratova je bilo u prošlom veku?).
Ljudi su svuda isti, a psihološki mehanizmi učenja putem pokušaja i pogreške negde su osnaženi zakonima, a negde nisu. I to je to, zato je negde lakše biti tajkun. Zato je negde poželjno biti u stanju da prevariš ili proneveriš. Generacije su potrebne da se ova matrica (filteri) promene - da se jedna greška ponovi, i postupak kazne da je sledi takođe. Ne govorim sada o filterima koje nosimo iz porodičnog miljea, ali mehanizam je isti - ono što je nagrađivano biće društveno poželjan model ponašanja.

Bez obzira čime se bavite, zapitajte se u čemu vas ohrabruju. Kao pojedinca i kao deo neke zajednice (esnaf, grad, region, bilo šta čega se osećate delom).

Nedostatkom sankcije ohrabruje se greška. ALI: drugačiji model će biti na snazi ne onda kada greške prestanu, već kad sistematski počnu da se ohraruju DOBRE stvari. Ne da se preko uspeha pređe ćutke, a da se na greške galami - ovo dvoje mora da ide u sprezi, inače se može dogoditi da više niko ništa ni ne pokušava da učini iz straha od greške i nejasnoće oko toga šta je dobar put. Skoro je na jednom nedavnom skupu bilo reči o tome zašto je okej biti dobar. Imam osećaj da je to sledeća velika tema.

Otud pisanje success stories nije nimalo bezveze, i ako mediji uopšte imaju ambiciju da menjaju svest naroda (tj. ako to nije preambiciozno) onda moraju da se ponašaju kao lučonoše i da traže nove puteve i osvetljavaju ih. Prenošenje informacija neće izgubiti na ceni time što će se u spektar tema uvrstiti i pozitivni primeri, bilo da je to šta imaju članice EU od učešća u ovom ekskluzivnom klubu, bilo da je reč o bilo kojoj drugoj, nepolitičkoj, vrsti uspeha.

Know-how i WIIFY su neprocenjivi. Isto važi i za one koji pišu blogove - ako pretenduju da imaju obavezu istinitosti i objektivosti i izveštavaju kao novinari.