Rekli su mi da sam neozbiljna i da se igram ovde!
Ok.
Ne zasluzuje me onaj ko me ne razume. Ja ozbiljnije ne umem! Jedino da promenim layout u crno i obrisem sve gif.ove i ...i kad bi baba imala trolu, bila bi trolejbus!

Zrtve rada u zimskom periodu

Bicu iskrena: onima koji dodju na posao bolesni i svesni toga da su bolesni trebalo bi smanjiti primanja za, hajde neka bude simbolicno, za petinu.
Alo bre tamo – Tito je umro!!!
To znaci da tu „zrtvu” koju cini dolazak na posao pod gripom ne samo da niko (a najmanje sef koji se po pravilu nikada ne razboljeva!) nece uzeti za dokaz LJUBAVI prema poslu. Naprotiv, ja da sam nindja izvrsila bih momentalnu suptilnu dekapitaciju onog ko dodje promukao u redakciju i kaze „ma nije mi nista, samo imam grip”.
Toliko suptilnu da ne bi ni primetio da je umro

Jeste, krvolocna sam, kako da ne budem kad se samo setim prenemaganja pre neki mesec o tome kako je koleginica prosto „morala da dodje na posao” . I to pravo u slusalicu lekaru–epidemiologu, usred intervjua, treba li to reci, telefonom.
Razume se, telefonom iz redakcije. Jeste, a ima kod kuce kompjuter. Besprimerni bezobrazluk.
Razboljevali smo se na rate, i porodicno, za sta nije bio nimalo zgodan tren – zgomilalo se dosta posla oko ad hoc dodataka.
Ja sam tu turu preskocila pijuci ImunAktiv, ali nezadovoljstvo odjednom nagomilanim poslom, stresom jer su nam redovi desetkovani i rokovima koji pristiscu, samo zbog igranja tih stupidnih bernovih igara, nije na svakoga delovalo podjednako stimulativno.

Igre i prenemaganje na radnom mestu – nepotrebno.
Kolega sa povisenom temperaturom – nepozeljan.
Moj bes ....je ponekad bas starozavetni :)

Ozbiljno: krajnje je sebicno dolaziti bolestan na posao gde je protok ljudi velik, na kome se, ni to nije nevazno, radi s ljudima, i na posletku ZIVI se od ljudi, njihovih oglasa, zelja, akcija, ideja!
To sto ce pola tima biti odsutno po minimum dva ili tri dana (ne racunajuci bolovanja koja ce uzeti jer su im se razbolela i deca!) kostace vise i kompaniju, sto se tice novca, i one koji moraju da povuku za troje. Najcesce se desava da, kada knjiga spadne na par slova, nema bolovanja za one koji ostaju – novine moraju da izlaze.
Onaj ko kaze „pusti coveka, pa SVI SMO RADILI BOLESNI” debelo gresi. Hm...izgleda da nikome ne popusta paznja kada je pod visokom temperaturom?! Ne desavaju se greske? Nismo nervozni sto smo balavi? Klice i mrcvarenje obaska!

Na pitanje zasto, umesto da ostane kod kuce, onaj ko se raskilavio ipak odluci da dodje na posao – treba da odgovore psiholozi.
Sta lezi u osnovi ovog destruktivnog i autodestruktivnog cina?
Stize sezona gripa, valjalo bi hitno odgovoriti na ovo! Svako za sebe, barem.

Zar nas ne uce da smo svi u novinarstvu zamenjivi i da niko u stvari nije neophodan? Kako sad to onda mora da se dodje slinav i kenjkav?

~~~

Konsolidujte se, jer ja nemam vremena za gripove. A ni simpatija za hotimicne klicnose. Tito je umro i mojne vise foliranja.

ISCASENO: gledanje televizije!

Ha! Necete me prevariti! Sad sam i JA gledala Velikog Brata! :)))

Sta sve treba da se poklopi da bih se skrasila pred tv aparatom: prvo, da je napolju mnoogo hladno, drugo da sam ja negde u toplom, trece da je tv tudji i da ne mogu da ga iskljucim/izbacim :)
Provela sam vikend kod mojih najmilijih (moji prijatelji su moja porodica) u njihovom novom lepom stancicu. Dosla na supu (a htela u stvari na kafu!) pa ostala, naravno... dokazano odavno je da mozemo 48h bez prestanka da pricamo, sto da se lazemo!

U cemu je fora, ali iskreno? Cemu svo to pljuvanje Velikog Brata?

Malo je, nagadjam, dosadnjikavo za one koji serijal bas prate (ima nekih dijaloga viska), ali je odlican eXperiment: mozes da posmatras psihologiju tih zatochnika s jedne strane, i posmatras i sebe samog, i svoje prijatelje s druge: kako reaguju? S kim se poistovecuju? Sta im smeta? Sta ih raduje? Case study!

U Hrvatskoj je npr. javna tajna da zbog EU intergracija i VB mora da bude politicki korektan. Imali su jednog Roma za pobednika, pa redom, stimulisanje razlicitosti i sl. Ono sto su mi slavisti iz Zagreba naveli kao glavnu osobinu VB show-a je: „Odvech se trachaju!”.
U Svedskom VB-u u program, dapache, idu i sve one, tako tipicno svedsko-akcione, situacije : )
A kod nas?
I kod nas su latino–zahvati, samo ne od tako sapunjave vrste.

K. i D. kao ono sto najvise upada u oci navode sledecu stvar:
„Strasno je sto od pocetka VB stalno ispadaju pozitivni i autenticni likovi, a ostaje sljam, ostaju oini NAJGORI”.

Mom iznenadjenju nije bilo kraja kada sam usred razgovora ugodnog naroda slovinskog sa likom u crnoj koznoj jakni u ficka pre nekih par nedelja, zacula svoju prijateljicu kako zadivljeno izgovara „Znas, Miki, moj decko je ISTI kao ti”.
Buduci da je poznajem dovoljno dugo morala sam malo pazljivije da se zagledam u tog crnomanjastog bluzera koji se malo zalio, a malo hvalio, o tome kako ga jure gomile mankekenki koje ga inace ne bi ni pogledale!
Ko vam je bwe taj Miki? : )))
Zaista je komicno sto ne gledam tv!


Plus ne smem dragoj maman ni pisnuti da sam imala bliski susret sa drvosecom i da sam ga tako lako ispustila (nisam ni provalila), bolje da cutim i da se ne sramotim!



~~~


Karaoke okrshaj, hahahaha....onaj Djuricko je OOODLICAN! Kao Asteriks, sa brcima i dugom plavom kosom, u crnom helankama, belim charapama, kaisem lezerno prebacenim preko kukova i sa, sve u stilu osamdesetih, printanom majicom, hahahahaha....kakav rad kukovima, au, sta bi rekle zene na Krstarici ne smem ni da pomislim!!! : )
Kako se gleda ova emisija? Pevajuci! Jeste da smo i K. i ja poslednjih meseci jos malo porasle, ali smo taman za Kolibri po mentalnom konceptu! Drzale se za ruke i njihale, kao u Toboganu...plus poneko „tishe malo tamo” gostima i domacinu : )


~~~


Mogu da se opkladim da bismo 100 dana moja draga K. i ja provele pricajuci bez prestanka. Samo, takav VB bi bio kulturoloski nokdaun, a mi persone non grata na pijaci!


~~~

Jel se i vi raspravljate s tv aparatom? :)

Mi nismo isto - ni srce ni glava

Mnogo se bre ovde prica o ovisnosti od interneta. I to GODINAMA!
Very je potcenjivacki tako papagajski ponavljati: internet je opasan, onaj ko sedi za kompjuterom moze da ocoravi, postaje asocijalan a moze da se desi i da mu se osusi ruka, ako ne bas ruka ono kaktus, mozda vam se i ves na zici osusi! Ma ko zna sta sve moze da se osusi!

Pogledajte samo taj uski mentalni koncept, hajmo malo da razmotamo tu skucenu svest: " u Beogradu vlada nova vrsta zavisnosti" (ima li da jos neko nije cuo ovo, ili je stvarno rec o NOVOSTI); "oblik mentalnog poremecaja" ( ma hajde...komsijksi zargon, ali od one vrste komsija sto zakolju zubima i to na spavanju :).

EEEJ...internetlije proglasiti MENTALNIM BOLESNICIMA, zar?!

Slede nam i ('fala vam na lepim zeljama):hemoroidi, nesanica, depresija, agresija, teskoce ove i one...


Pa dalje: nas narod ne shvata koliki je to problem.
:)Aman- zaman, zar je internet postao nacionalni problem...Uh, uobrazicu se sad!


Najlepsi deo: lecenje traje godinu dana ALI, za razliku od drugih ovisnosti ( o alkoholu i drogama) ovi dobri ljudi i nadasve cestiti lekari i dusebriznici ne traze od ovisnika da se odrekne racunara.
Uginucu od smeha :)


Pravo je pitanje, ako e internet vec TAKO opasan medij, kako se onda decijama unazad niko nije setio da leci one koji imaju ovisnost prema televiziji, ili radiju, ili novinama?
Zasto samo internet da strada?


Kad visis na web-u, NE gledas tupave reklame, ne gledas ni Velikog Brata, ne zanima te Dnevnik, zabole te cosak za panele i tribine...jednostavno: ne kupujes to sto oni hoce da ti prodaju.

E sad...ko su ONI, ja nemam pojma, a nije ni vazno.

~~~


Oni, za pocetak, targetiraju TV gledaoce, znaci da nismo isto - ni srce ni glava!
Sto bi rekao Milan Curcin, pancevacki odbornik i poeta s pocetka 20. veka: ja snova imam a puk mirno spava!


~~~~

Powered by J & J (joy and job) Solutions.

LIfe Less Ordinary

„Ljudi...samo jedan život imamo!”,
Zoran Djindjic



Srela sam danas drugara, mladoga fotoreportera, koji je odskora na novom radnom mestu - kaze pobegao je glavom bez obzira od propasti lista za koji je radio.
A list je bio mocan!

Prva moja reakcija (unutrasnja, dok sam tik-takala stiklama po osuncanoj strani Cetinjske ulice) bila je - BES: „Da su radili kako treba svoj posao, to se ne bi desilo! Eto sta se desava kad nece da se suoce sa problemom, zasto nisu malo ulozili u zaposlene, zasto nisu napravili cestitu selekciju kadrova, zasto ih nisu OBUCILI za tu poziciju...
Ne...po defaultu, cim se rodis u Srbiji odmah si bogom dam za predsednika drzave, selekora ili makar patrijarha! ”
Itd.
Svi sve znaju i baš zato se ništa ni ne menja.

Dobro bi ovde dosla pomoc obicne prostonarodne psihologije: negiranjem i odlaganjem resenja problem se uvecava.
Mozda baš u tom grmu leži odgovor na pitanje zasto je obicaj tzv. OŠLJARIVANJA posla toliko široko rasprostranjen.
Verovatno su zaposleni na slican nacin, sistematski, obeshrabrivani duuugo, decenijama mozda?

To je onda logican psihološki OUTCOME odlaganja suocavanja & rešenja; zaposleni su jednostavno – savladali lekciju, nauceni su da ošljare, jer je to – energy sawy.
Sigurno je tako i emotion-sawy jer se ne može ostati nem i tvrda srca kad vidiš da propada nešto u šta si ulagao svoje veštine, talenat, vreme, ljubav!


Sama cinjenica da je bilo dana kada je taj list bio tiražan i u vrhu citanosti, znaci da je zaista mnogo šansi propuštano...slucajno ili namerno? Nemar ili nehat? Orman ili ormar? Irak ili Iran? :)

Nedostatak PROMENA vodi obeshrabrivanju zaposlenih.
A promene su prirodne.
Sada bi trebalo savladati TU lekciju.

~~~

Ko poslednji napusta brod - kapetan, zna se. A prvo krenu misevi.
Moj licni problem je sto sam nekako ontoloski u onoj ekipi koja bi pokusala da spase brod i izbaci vodu! I jos iz sve snahe verujem da cu USPETI u svojoj nameri!
Jeste, to moj i samo moj licni problem. Ko me placa da - verujem u to sto radim? Niko. Ja malo malo pa se osecam ko ozeblo sunce.
I....jel to lepo?
Ja sam incident. Omaska. Funkcionalni bag. Wonderfull greška u sistemu.


...I šta ja sad hocu?


Samo dosluh s realnošcu (!). Za to je ponekad potrebno samo malo dobre volje i spremnosti na akciju!









:)
Znam, znam, mlada sam i zelena.....ali stvarno ne bih volela da se jednog dana zatupim!

Penelopisanje

Francuska sobarica u ostavci resila je da nagoogla sve sto joj treba u zivotu, da sve svoje potrebe ubuduce lepo zavrsi na web-u.
Pitali je oficiri: a vas privatni zivot?


~~~

Lapsusi...nema ih decenijama, i onda...dvaput za tri meseca!!! ODVRATNO.
Ali: barem nisam rekla ništa novo i ništa strašno. Omaške su normalna stvar, svako ima pravo na grešku, a narocito na - lapsus calami :).


~~~

„Ko googla za bivsim ljubavima, gorece u ljubavnom paklu” rekao je jednom prilikom, malo pripit i raspojasan Dante.
„Ko googla buduce simpatije, sam je sebe osudio na Limb!”, sapnula mu je na uvo neka bezimena musava maloletnica koju je bescasno izdrpao u nekom davnom jesenjem sutonu.

~~~


Dan sto plete,
noc opara...






...medju javom
i medj' snom,

indeed! :)