Globalizacija bez presedana

„U institucionalnom smislu, trenutno prolazimo kroz globalizaciju bez presedana” kazu autori Funky Business-a!

Sreća moja pa ovo nije korporativna stvar! Inače bih morala da proveravam da li dok pišem blog isotvremeno se ponašam u skladu sa kodeksom. A predlog kodeksa je skroz je funky, pa kaže: „novinar ima obavezu da mu frizura liči na frizuru”.

Lepo piše, nadam se da niko neće prepraviti taj paragraf :)

Za menadžment ništa bogznakako važno ne piše u tom predlogu u koji sam ja gvirnula, samo da imaju obavezu da obezbede sokiće i posluže ih na sastancima...a frizura – morgen! Znači njima može i magična krpa umesto češlja, dakle ne mora da - liči na frizuru? :)

Pa šta sad, šta je čudno...Usred Beograda imate i rikše i crnce i Indijce i Beograđane i inostrance ama i vanzemaljce...(za internu upotrebu: nisu to samo oni ćelavi ko Stephen Covey i Jonas Riderstrale i Kjel i...ma koliko vas ima?).

Ali ovo je definitivno i post-industrijsko i post-zanatlijsko društvo. Sažimamo funkcije – all in one. Znači i čovek i komunista, odnosno i domaćica i cicika, i....novinarka i ...bloger, kakogod! Doduše, na TVu u poslednje vreme šetaju i, sasvim retro, neke novinarke koje NE liče i na manekenke a sigurna sam da nisu ni blogeri!

Sledi jedna ilustracija kakva nas žuta štampa ubuduće čeka, prenosim ekskluzivan delić: kako tvrde upućeni, nedavno se ispostavilo da je ona u stvari vanzemljak, odnosno kompozitno biće sastavljeno od 50 drugih majušnih bića, od one vrste što stoje jedni drugima na ramenima i pretvaraju se da su vel’ki.
Ona je u stvari složenica od njih pedeset koji se pretvaraju da su – čovek!
Isto tako, priča se po blogosferi i da je Pentagon u stvari jedan veliki akvarijum u kome plivaju mozgovo od reptila. Provajder trača kaže da ovaj izvor informacija NIKADA NE GREŠI!


Funky je skoro sve. Jesmo li ili nismo još sa Šišmišem u sitne sate proslavljali Kraj Papirne Ere!

PSYCHE UP!
Its time to move fast & fwd!


~~~
DANAS U NOVINAMA:
Oh, samo shushkanje Srbina spasava, indeed - Lekcija iz javnog govora direktno sa treninga u Srpskoj Asocijaciji Menadzera, danas u Politici, o da!


Miss

Ruma: horror

Nekoliko dana nakon poludelog Kineza što seče noseve na šetalištu, ponovo se dogodio horor. Čitam naslov u Blicu i ne verujem, piše: „razneo bombom ženu i sebe”, i taman da prokomentarišem kako je Beograd postao Hičkokovo mesto iz snova, kad ono – RUMA.
Znači, u gradu u kome sam ja odrasla. Uh.

Jeste, Sremci su opevane ljutice i pomalo su preki, nema spora oko mentaliteta, ali ovo izlazi iz okvira dosad poznatog: čovek je uzeo kašikaru (to je ono što je blagorodoni juzer Boško Buha rado rabio protivu dušmanina kletog) i drknuo na sebe i bivšu (uz to i nevenčanu) ženu. Razlog za masakr: rastali su se tako što ga je ona, kako piše Blic, isterala iz stana koji je bio u njenom vlasništvu.

Ovde video–nadzor, kao u slučaju Kineza koji je isprva umakao policiji, ne bi pomogao. Džaba što je krava i živa i zdrava ako nismo u stanju da se jedni prema drugima ponašamo kao ljudi.
Meni su smejali godinama, ali ja i dalje tvrdim da „Danasovski raskid” nije nimalo smešna navika.
(btw. to je razlaz na finjaka, onaj u kome obe strane izlaze neoštećene i koliko je moguće, zadovoljne, bez špansko-serijskih zapleta i glupiranja)
Raskidi sami po sebi nsiu ni lepi ni prijatni, ali ko želi da ih amortizuje, može. Kako? Razgovorom, iskrenim. Uz uzajamno poštovanje i spremnost da se sasluša drugi.


Po svemu sudeći, ne da nije dosta priče o 7 navika, nego je urgentno da se ona raširi!
Lično, neće mi biti teško da je ponavljam dokle god bude trebalo: NIJE rešenje u tome da se porazi drugi, nego da svi izađemo iz konflikta na najbolji mogući način. Sukobi su normalna stvar,na šta bi ličila planeta da svi mislimo isto (!) ali nije zgoreg podsetiti na stara, večna, pravila - ne čini drugome ono što ne želiš sebi. Tražite da razumete drugoga, BRE!

Rhetorical Crumbs and New Paradigma

RETORSKO TRUNJE I NOVA PARADIGMA

Ovih dana ponovo je jezik u fokusu javnosti, i u novinama i na televiziji. Dok se ponegde rizikuje karijera time što se poziva „tvrda struja” da objasni svoj sud, na televiziji, da li zato što je niko vise ne gleda, ili zato što su dosli neki dugoočekivani novi mladi (hail to you mortals!), tek – neguje se lepi, prilično rasterećeni pristup ovoj temici!

Nije više reč o jezičkim dilemama, nedoumicama ili ne daj Božo (hehe...Boža je admin na domaćem forumu sa preko 21 milion poseta mesečno) , JEZIČKOM RATU.... nego lepo, u skladu sa osećajnošću novoga doba, emisija se zove „Živeti sa jezičkim nesavršenostima”!
Dakle, reč je o nesavršenosti koja je danas i uslov za svaku lepotu! Fokus je, sasvim ispravno, na kohabitaciji sa nužnom dozom entropije :-)

Šta se dakle dešava sa psovkama? Kažu da su preuzele mesto poštapalica!

I nije čudno....kad se uzme u obzir da je „ybt” ušlo i u web žargon...ah, šta znamo mi kiborzi.....kakav je život izvan ovog malog rozen kibicfenstera :-)

Dosadašnje „znači”, „ovaj” , „onaj” proglašeno je retro šikom koji je zapatila sredovečna generacija. A danas je poštapalica, pajz’ vamo,
„DAKLE” i „PROSTO”.
O „mojne” niko ni reč!
Btw. Dakle je veznik, oznaka za kauzalnu vezu. Znači da nešto proishodi iz nečega, logički, da ne kažem silogistički.
Btw2. Prosto je ono što se na engleskom kaže „let me put it this way”, odnosno na srpskom „jednom rečju”, „ukratko”, „jednostavno”, „as simple as it sounds”.

Ukoliko su ove dve reči postale retorski šum, to je za mene dobar znak 

Psovke su, ovo je važno znati, odličan stress-relief!
Imaju svoju socijalnu funkciju – ljudi se zbližavaju pomoću njih, prepoznaju...A ko zna, možda su se dvoje tako i smuvali, you never know!
Takođe, psovke blagotvorno utiču na zdravlje: služe kao trenutni ventil za stres i bes.
Dobar primer su beogradski vozači: kako ko položi vozački u glavnom gradu Srbije, hteo- ne hteo i ma kog pola bio, mora da usvoji i ceo set najgrdnijih izraza za plašenje drugih ulčesnika u saobraćaju!

Namerno ovde izostavljam sve one ružne stvari koje je moguće reći a da se ne upotrebi nijedna psovka.
U tome su, kako je neko rekao danas na Studiju B, Srbi majstori zanata.

I, da ne bude zabune - ne plediram da treba psovati, neee....Svako za sebe najbolje zna kada je i koliko prikladno malo psovucnuti – na šta bi ličilo kad bismo se stalno uzdržavali i govorili andrićevskim jezikom?
Zašto bismo, mis’im, ako su brendovi novog doba Zoran Ćirić i junaci iz South Parka.

~~~~~~



RHETORICAL CRUMBS AND STRES–RELIEF MASTERY


Theese days focus seems to be on language! Besides politics, we run our own wars here...linguistic, for example. War for langue, a battle for paroll...if you want to win, you mustn’t lose, and stuff.

Finally, new emerging sensitivity overcame the old-fashioned fights: instead of win-lose discurs of „WAR for Serbian language and ortography”, now titles are smooth: „Living with some language imperfections”. Focus is on peacefull cohabitation with a slight touch of enthropy!

Where are DIRTY words in that new approach, new paradigma?
They are changed, they are almost unreconisable and, the best of all, they are among us all the time, from the begining of Universe!

What seemed normal yesterday, now is odd, useless, redundant, and is called – a rhetorical crumb, such as „SO” and „simply”! There are the DIRTY words in new age!
As far as I am concerned, it is perfectly all right if it’s not necesssary to underline causal conjuction nowdays!
But I dont mind to say it over & over again: every procces has its own causal meaning, and everything is simple, if decided so.

On the flipside, real DIRTY words are so common that nobody pays attention..further more, I find a real stres-relief to say something...well, naughty... from time to time.
It would be totally retarded if we would speak as British all the time and in every possible situation...specially if brands of new age (well...not so new by now!) come from South Park!

LIfe Less Ordinary

„Ljudi...samo jedan život imamo!”,
Zoran Djindjic



Srela sam danas drugara, mladoga fotoreportera, koji je odskora na novom radnom mestu - kaze pobegao je glavom bez obzira od propasti lista za koji je radio.
A list je bio mocan!

Prva moja reakcija (unutrasnja, dok sam tik-takala stiklama po osuncanoj strani Cetinjske ulice) bila je - BES: „Da su radili kako treba svoj posao, to se ne bi desilo! Eto sta se desava kad nece da se suoce sa problemom, zasto nisu malo ulozili u zaposlene, zasto nisu napravili cestitu selekciju kadrova, zasto ih nisu OBUCILI za tu poziciju...
Ne...po defaultu, cim se rodis u Srbiji odmah si bogom dam za predsednika drzave, selekora ili makar patrijarha! ”
Itd.
Svi sve znaju i baš zato se ništa ni ne menja.

Dobro bi ovde dosla pomoc obicne prostonarodne psihologije: negiranjem i odlaganjem resenja problem se uvecava.
Mozda baš u tom grmu leži odgovor na pitanje zasto je obicaj tzv. OŠLJARIVANJA posla toliko široko rasprostranjen.
Verovatno su zaposleni na slican nacin, sistematski, obeshrabrivani duuugo, decenijama mozda?

To je onda logican psihološki OUTCOME odlaganja suocavanja & rešenja; zaposleni su jednostavno – savladali lekciju, nauceni su da ošljare, jer je to – energy sawy.
Sigurno je tako i emotion-sawy jer se ne može ostati nem i tvrda srca kad vidiš da propada nešto u šta si ulagao svoje veštine, talenat, vreme, ljubav!


Sama cinjenica da je bilo dana kada je taj list bio tiražan i u vrhu citanosti, znaci da je zaista mnogo šansi propuštano...slucajno ili namerno? Nemar ili nehat? Orman ili ormar? Irak ili Iran? :)

Nedostatak PROMENA vodi obeshrabrivanju zaposlenih.
A promene su prirodne.
Sada bi trebalo savladati TU lekciju.

~~~

Ko poslednji napusta brod - kapetan, zna se. A prvo krenu misevi.
Moj licni problem je sto sam nekako ontoloski u onoj ekipi koja bi pokusala da spase brod i izbaci vodu! I jos iz sve snahe verujem da cu USPETI u svojoj nameri!
Jeste, to moj i samo moj licni problem. Ko me placa da - verujem u to sto radim? Niko. Ja malo malo pa se osecam ko ozeblo sunce.
I....jel to lepo?
Ja sam incident. Omaska. Funkcionalni bag. Wonderfull greška u sistemu.


...I šta ja sad hocu?


Samo dosluh s realnošcu (!). Za to je ponekad potrebno samo malo dobre volje i spremnosti na akciju!









:)
Znam, znam, mlada sam i zelena.....ali stvarno ne bih volela da se jednog dana zatupim!

New Age Heroes- institutioned ethics

Neka NJIH malo grize taj moj mish!

Sad mi je malo lakse. Kazu u Compressu, kontakt birou grada Becca, da je savest postala vazna, i sve vaznija stavka! Ne grize dakle samo mene, grize i austrijske menadzere.
Mnogo sam osetljiva.
Imao Milos Crnjanski, nadrndani fudbaler banatsko-londonske orjentacije, svojevremeno lepu opasku oko koje su se kasnije spoticali SVI, i profesori knjizevnosti, i studenti, i svako ko je ikad zavirio u pozutele stranice njegovih elegija: dok pada kisha...bla bla bla...u srcu griža misha....
Kakav je to mish koji grize srce?
To je neki neuroticni, neki kao ovaj moj.
Prosle nedelje imala sam duuugacak razgovor sa drugaricom sa net-a. Na temu USLOZNJAVANJA ZIVOTNOG DINAMIZMA (mehanizma) koji se desava zenama (uh, zar sve mora zenama da se desi!) i to izmedju 30. i 40. rodjendana.
Dosle smo, gospoja slikara i ja, do defincije neuroze - to je kao ona KOMSHIJSKA Rubikova kocka, ona sto nema jedan kvadratic, sto joj je odlepljena jedna obojena kockica, pa - kako god da slozis, ne valja.
Eto, to je ta griza misha...

Uskoro cemo rearhivirati HEROJE, osecam. To su oni koji prezive sve svoje grize savesti! Mozda neki divlji novi hrabri ljudi ponovo vrate stari dobri „nemoral iz nehata” na police bibiloteka. Previse je cestititih knjiga. A menadzeri ne citaju NISTA! Pa mozda ni moje sms-ove...ko zna...ebo sms.
Sms ne cini coveka!