Privatno: jedan sasvim neobičan dan

Danas sam se 2x ucmizdrila.
Prvi put kada sam čula da će moj život da se nastavi tamo gde je stao kada sam imala 14 godina - na današnji dan doneta je odluka da građani Srbije ponovo mogu da putuju bez viza. Jedva da se sećam vremena u kome se moglo slobodno putovati. Ali se veoma dobro sećam kratkog kursa parlamentarne istorije u završnom razredu osnovne škole, kada se (još) nije znalo šta nas čeka i kada smo pokušavali da racionalno smislimo da li je bolje parlamentarna demokratija ili monarhija.
Da, da, o tome se pričalo; sad zvuči čudno ali tada niko nije očekivao da će nam uslediti više od decenije diktature, raznih lex specijalisa, policije, kordona sa batinašima i bez, ponovljenih izbora, štrajkova na BU i oko njega, tubo folka i tzv. pink kulture (jailhouse folk).

Nedugo nakon "prvih demokratskih izbora" jednog jutra na putu do pekare, onako uspavanu i krmeljivu, presreli su me tenkovi. Carski drum kroz Srem, sunčano jutro, i desetine tenkova okićenih nekim crvenim cvećem (ne znam više kojim) punih tupavih vojnika čije su se besmisleno iskežene face radovale u grču od rakije ili kakvog drugog demona. Ja čekala, i čekala, i čekala (tenku se ipak ne pretrčava put!)... i ucmizdirla se i tada, naravno.
Išli su za Osijek, Vinkovce, Zagreb.
Skotovi.

Potom slede godine u kojima su podmetane bombe. Po kafićima, školama i kojekuda. Iza toga policijski čas i zatvoren grad za vreme Oluje. Frka sa ne-Srbima. Frka sa Srbima koji su dolazili iz Bosne. Nemogućnost da se vozi bicikl kao nekada (ti ljudi nisu poštovali saobraćajna pravila). A nakon toga faks (doduše potpuno pogrešno odabran, filološki)...i ponovo: ljudi koji ne poštuju zakone osim onih koje sami donesu, ljudi kojima ne prija samovolja ovih prvih, i ja kojoj nije ništa prijalo sem čitanja knjiga, izlazaka i radija b92 (vaistinu, Honeymoon faza je dugo trajala).
Zatvor. Ničija zemlja. I otkud ja uopšte tu, zar po kazni??

Drugi put sam se ucmizdrila kada sam videla ovo: preminuo Milorad Pavić.
I ponovo iste slike - 14. godina, u torbi Hazarski rečnik (tada još nova i neprovaljena knjiga), užasno neko vreme a u knjizi sklonište: mnoštvo monaha, zidara, boginja i proroka. I sve to može da se čita ne od početka do kraja kao što je uobičajeno, već kako ti padne na pamet - po tagovima, na preskok, odnatraške. I svi sanjaju i svima se snovi mešaju sa stvarnošću. Plus ima i ratova i pregovaranja i seksa a ponešto je bivalo i bizarno (npr. razdevičenje monaškom svećom u čamcu koji nosi plima, u ritmu talasa - mislim da je ovo iz knjige "Predeo slikan čajem"). Prva knjiga uz koju smo dobili uputstvo za upotrebu (takoreći tutorijal :) i koja je bila kastomizovana kao sada Google Wave što viču na sav glas da je nekakva revolucija. Knjiga je imala muški i ženski primerak, a Google Wave SADA ima muškog i ženskog bota.

Dakle - zašto čitati Mišu Pavića naročito ako ste bloger? Ako ne zato da izmestite horizonte i baždarite se u tom drugom svetu, onda da biste shvatili da nije važna veličina nego tehnika.
I još važnije: da upoznate kreativno mišljenje i pisanje da biste mogli da ga prepoznate kada vam se desi, i da ga svesno primenjujete.

Hazarski rečnik može se kupiti na Amazonu za 9 $ (muški i ženski primerak). Detalji na sajtu Khazars.com.

O važnosti knjiga koje niko ne čita večeras je pisala Angelina: "Knjiga je jedan od retkih medija koji ne daje za pravo našoj lenjosti" - Klinička smrt srpskih knjižara. Bacite pogled!

.

Ne rekoh, srela sam Mišu Pavića pre par nedelja, baš negde iza BizBuzz-a. U gospodar Jovanovoj, usred nekog sunčanog i vetrovitog podneva. Tiho smo se mimoišli a kada sam se okrenula da ga još jednom vidim pre ulaska u nekadašnji Alfonso, stajao je na uglu sa Višnjićevom, Miša Pavić sa štapom i šeširom, i gledao niz Jovanovu. I u kadru sam mu bila ja - neka devojka sa šiškama i naočarima koja zastaje, okreće se, i gleda u njega. I on gleda niz ulicu kroz koju se kotrlja lišće. I devojka u njega. I zapanjeno lišće u oboje čudnih prolaznika, nepomičnih na svojim stranama - on na suncu, tamo kod svežeg paradajza i grožđa, a ja u hladovini natkriljenoj zgradom supermarketa.
Da li mu je to bila poslednja dugačka šetnja kroz ulice koje je voleo? Svakako je to bio poslednji put da ga ja vidim.

Mnogo sam emotivna danas.

Idem da pogledam neku studiju slučaja pred spavanje, da me vrati u realnost.
Npr. ovo, ovo je novi eBook, friško pristiglo sa Twittera od sertifikovanog partnera Hubspot-a: Learn How To Build an Inbound Marketing Strategy.

Let's go geeeky!!

Mozda se neko pita zasto ja na svom blogu ne pratim i ne komentarisem sve ono sto prate & komentarisu novine, televizija i blogeri - nova Vlada, Pepersi u Indjiji, Marija Serifovic, pobede nasih tenisera...
Sve sam ja ZA, nego nesto mi bezveze....a i po cemu bi se ovaj blog razlikovao od drugih kada biste i ovde citali sve ono sto je vec negde napisano :-)

Geek chicks razmisljaju, i to se mora kad-tad priznati, o sasvim drugim stvarima! she is such a geek

Na primer, o raskoraku medju polovima. Evo vesti: Kalifornijke sa doktoratom ucinile su dosta da se ovaj raskorak umanji - 1994. godine do danas doktorsku titulu je steklo 30 odsto vise zena. Prema izvestaju Komisije za postdiplomsko obrazovanje, od 1994. godine do danas njihov broj je porastao sa 527 na 681.
Naravno, i dalje postoji velika razlika u poredjenju sa muskarcima, ali se smanjuje. Petina vise u prosloj deceniji nije za zanemarivanje.
Koji su uzroci ovoj pojavi?
Tumaci se da bi ovo lako mogao biti tzv. efekat grudve snega: sto vise zena dobija mesto u naukama, sve vise zena tome pocinje da stremi!
Sledeci izazov za one koje su stekle PhD titulu je – pronaci posao na kome ce se zadrzati...

Nasa, srbijanska stvarnost nesto je drugacija (Hmm...namerno ne kazem „srpska”, jer je rec o pridevu izvedenom iz imena drzave Srbije a ne o obicnom nacionalnom prisvojnom). U stvari, poprilicno je zastrasujuce kad cujes sledece:
„Ja da sam znao da ce OVOLIKO zena nagrnuti u moju profesiju, odavno bih otisao! Jer, gde dodju zene, zna se da vise nema para..!!”

Hajd' neka svako o sebi malo razmisli da li mi to obaramo cenu svoga rada gledajuci na socijalne aspekte posla (dobra ekipa i sl) i ne trazeci povisicu (koliko vas sme uopste da je trazi?! Koliko vas ceka poslednji momenat?).
U USA je izracunato da, sto se zena tice, na ovaj nacin propuste sansu da do svoje 60. godine zarade bar jos 500.000 $.

Hallo, this Miss Cybernaut speaking. Do you copy? :-)

Who is geek?
"But if you’re a reader who has never felt misunderstood by your peers, never felt the need to disappear into a fantasy world, never was drawn to science for its sheer beauty (or because it made a hell of a lot more sense than people and their mind games do), or has never tried to decipher garbled instructions for downloaded shareware, then very likely She’s Such a Geek will not speak to you."

Geek: It doesn't seem to refer to 'computer programmers' as much as it once did when computers weren't so damn cool handy. Geeks are pretty much people who have a real understanding for a certain topic eg Films, music, cars. It's usualy that they are totaly obsessed about the topic, or it's just something they think alot on.

Note: Unlike the word "nerd," which is always pejorative, "geek" often carries a positive connotation when used by one of the group. The use of the term by outsiders is considered insulting.

~~~
Urban dictionary - GEEK
GEEK chique
Oh, Wikimedia!
wiktionary - GEEK
~~~

Upravo cujem da od danas imamo dve nove ministarke u novoj Vladi. Uz komentar „eto ti to za blog”.
Hvala lepo, Ozrene :-)

Ok, dve, dakle. A od koliko dozvoljenih?
Mislim...jel dva od dva pogodka, ili ...? Kako da procenim kad nema benchmark?

Cheers!

Jezicak na vagi: SERVISNE PRICE

Pitam se ZASTO KOJI QRAC nema dovoljno GSP vozila na Novom Beogradu?

Znaci, u autobusima sa Nbgd 1993.godina još traje!

Da vidite samo grceve na licima tih ljudi...svi izgledaju starije, ma kakvi starije, izgledaju
potpuno samleveno... jezivo, imaju cinicne bore oko usana i
svi gledaju u pod.
I svi u crnom, i svi mokri i svi nervozni.
Prirodno, nikome ne prija da se vozi stisnut uz nekoga koga prvi put vidi! Koliko je ono, metar i po valjda, normalna udaljenost izmedju onih koji se ne poznaju? A smanjuje se na 1 metar ako stupe u razgovor. A tek ako smo bliski ONDA je u redu i da se pribijamo jedni uz druge :)

GULAG je to, gore od ghetta.
I svi pristaju na to.

Ajde dok je bila inflacija / kriza / ratovi / ostala sranya pa se uprava GSP i gradske vlasti vadili da nema para za nova vozila...ali pitam se u cemu je SAD problem?

Dok sam bila novinar - poletarac na Bgd hronici i pratila te servisne
price metropole cula sam sledece objasnjenje: nema dovoljno GARAZA za
vozila, mali su kapaciteti na Nbgd, i onda bi vozila morala da stoje
napolju i da kisnu. Te je bolje da ih nema.
Ko se Sunca krije, bolje da ga nije! :)

To je bilo, znaci, 2003. godine, tako su mi rekli.
Trebalo bi sad proveriti jos jednom, kako to da se novobeogradski
vozni park i tempo prolaska autobusa (verujem i tramvaja) besprizorno
konzervirao u najmucnijim godinama po zemlju.

I jos jedno vazno pitanje imam:
KAKO, ZA IME SVETA, U BEOGRADU USPE SVE DA STANE KAD PADNE KISHA?
ILI NE DAJ BOZE - SNEG, KAO DANAS?!
Kako, kako, kako???
Pa sta sad ako je kolovoz mokar, ne razumem zasto mora da nastane krkljanac u saobracaju?!

Moj drugar najvishe voli da vozi po kishi. Tada, njegova je opaska, stupa na snagu bg loodilo: odjednom SVI pocnu voze jako sporo i jaaako oprezno kao da su na Ibarskoj magristali kod Kolashina na klizavici i jos im preti odron!
I onda on fura, pretice, zeza se i chudi se koji im je moj, pa samo je pala kisha...
Ima li to neke veze sa gumama, pitam se? Ili s kocnicama?


Kocnice PROVERENO ne rade u autobusima GSP (ako me neko pozove da svedocim, vrlo rado cu se odazvati).


~~~





U Turskoj, ma sta o njoj mislili oni koji je nikada nisu posetili (btw. iz
nekog razloga, iako u Srbiji bez crne Gore zivi cak 38 nacija, imala sam prilike da se osvedocim i licno da je shovinizam za neke od nas zaista default!) gradski i prigradski prevoz
funkcioniše SAVRSENO. Crni Kaurini, o da, zive ko bogovi!
Istina, nemaju semafore ( i sta ce im, miroljubiv neki narod, sporazumeju se ocima dva vozaca koji ce prvi da skrene), tacno je i da im vozila nisu nova (ali su cista, cistoca nista ne kosta!), tacno je i da su oni malo tamnije puti (pa sta, ovde najsocnije psovke sipaju nacifrane plavushe u bundama :) ) ...
Sve je istina, ali: tamo se svuda moze stici, i nece vam nijedna baba sesti u krilo, niti ce vas dzepariti kao ovde!

Prva recenica u mojoj reportazi iz Turske bila je „Ko jednom ode u bodrumsku regiju i poseti obalu obraslu palmama i belim mermerom, bice mu zao sto smo ikada i ustajali protivu Turaka!” (parafraza)
Naravno, ta recenica nije usla u novine pretproslog leta. Tekst jeste, ali za tu prvu recenicu zakljuceno je da je incidentna i potencijalno opasna.
A Turska je, naspram ovog ovde Gulaga, totalni high tech!

Znam o cemu pricam, nisam se, kao one nemacke babe u toplesima, sve vreme vrzmala po hotelu (a sjajan je vaistinu taj Baia, Bodrum!). Ishla sam i medju ljude, umesala se u vrevu downtowna, pushila nargile i sve.
No, ta recenica je otisla u smece.


Sve je uporedivo, ko zeli moze da proveri, nije isto lingvisticki incident i ocigledna realnost!


~~~





Kad se razgrnu svi obziri i politikantsko naklapanje, sta ostane?

Ostane vrlo neuctiva & gola istina.

A to je da su jutrosnji i jucerasnji prizori najbedniji koje sam ikada videla. Znam o cemu pricam, bila sam i na Kosovu, i to ne samo u srpskom delu: lokve na ulicama su, i ovo bi bilo cenzurisano da papir nije digitalni....katastrofalne! (hehehe :)
Osim sto se tamo ratovalo, a na Nbgd nije, i sto tamo zivi narod koji vazi za kulturoloski (i natalitetski) antipod nama, odraslim na pricama o shoku koji doziveo Fridrih Barbarosa videvsi zlatne viljuske na srpskome dvoru, PRAVE RAZLIKE izmedju lokvi ta,o i lokvi ovde zapravo - i nema.
Na Nbgd, doduse, ima solitera vishih nego na Kosovu, i potroseno je vishe novca na bitumen u veselim sedamdesetima, ali je toliko damn rusevno, uruseno, oh a da se ne zaboravi: i MONTAZNO...huh :(

Beda ima svuda slicno lice.