Treba li mešati posao i emocije?
Ne, ako će to da vas odvrati. Da, ako će to da vam pomogne.
Novinari bi vam rekli da se ne treba nervirati (a i dalje bi sami nastavili to da rade).
NLPejci bi rekli da je svakako važno napraviti dobar raport i ukloniti prepreke.
Infostudovci bi vam ponudili opcije za traženje novog posla.
U PC presu bi vas pitali a kako može da se išta radi bez emocija.
Dragana Đermanović bi možda rekla...he, ne znam šta bi Dragana rekla :-)
Ali znam da ima ljudi koji tvrde da emocije i znanje zapravo ne da nisu suprotnosti, već su sami po sebi jedno te isto. Misao = osećanja. Ne može jedno bez drugog.
Ja sam već ranije nekog ranog i kišnog proleća blogovala o svezi emocija, prirode i evolucije. I dalje tvrdim da emocije uvek idu kao atačment uz znanje. I način su na koji se ono prenosi i arhivira.
Evolucija, osim što je nije briga za jedinku, funkcioniše na vrlo jednostavne i ponekad brutalne načine. Kada čovek napravi grešku, ona će se potruditi da on tu grešku dobro upamti- fiziološkim (adrenalin i ostali hormoni stresa) i psihološkim mehanizmima (patnja, bes i sl). Ono što će se prvo pojaviti pri susretu sa situacijom koja nalikuje onoj koja je na ovaj način zapamćena je upravo psihološko-fiziološki alarm koji kaže NEMOJ NAPRAVITI GREŠKU.
To znači da kada vam je od nečega muka, ili se smorite kada čujete neku vest, teza da „posao ne treba mešati sa emocijama“ pada u vodu. Emocije su samo trackback nekog iskustva i važan element za procenu odluke ili situacije.
Ukratko, onaj osećaj koji imate pri dodiru sa lošim ljudima ne bi trebalo zanemarivati ni u poslu. Zašto? Zato što on nije tu bez razloga....
Da li je pravilno računati da ćete biti na dobitku od posla sa onim ko neetički posluje? Možda bi se benefitu od prevaranta mogao nadati – samo još veći prevarant.
Zato ako vam je muka – razmislite zašto vam je muka i šta vam to iskustvo pohranjeno u intuiciju, tu tacitnu i enkriptovanu knowledge base, zapravo govori. Ako je nekome drugome muka, pogledajte šta se nalazi u njegovoj bazi....
Život je zaista prekratak da bismo učili samo na greškama koje sami napravimo.
PS. Ovaj post inspirisan je razgovorom sa Flylordom. A počelo je sasvim naivno, pričom o tome kako treba imati vozačku ....;-)
