It's been a long, long journey

Zna se ko prvi napusta brod, jel tako, uvek prednost imaju zene i deca? Jeste, to je za ocekivati, ali nije uvek tako.

Ovo je ovde Balkan: svaka cetvrta zena u Srbiji je zrtva nekog oblika nasilja u porodici, i to 70 odsto fizickog u najekstremnijem obliku – prelom, povrede glave, izbijenih zuba.
Takodje, svakih 15 sekundi negde u USA neku zenicu tuku, a svakih 90 sekundi siluju (!).

U Kini, do skora Egiptu, u Indiji takodje, ako primete da je plod zenskog pola, bez obzira na starost – vrsi se abortus. Tajno, nocu, po privatnim klinikama. Nigde nikada ne ostane ni traga o intervenciji!
Jer je protivzakonito - na papiru. Obicaji i prosta racunica nalazu ovo zlocudno ekonomisanje .

U Indiji su poznati slucajevi ubistava zena radi nasledstva. Tako neki Indijci imaju ogromno bogatstvo zgrnuto na zlocinu!
Kakav je to udes – ako se uopste rodi, i ako ne izgine u detinjstvu i mladosti, zar da je ubije muz?

Ukoliko nije dobra (sta god to znacilo) muz ima prava od familije zenine da trazi JOS kamila, dzakova novca, whatever...tako da i sa te strane postoji pritisak na nju da ...sagne glavu. Zato im se i ne isplati da radjaju devojcice!

I kako onda zvuci recenice prof. Zorice Tomic koju cesto i rado citiram „A svi smo mi nekada sisli sa Tibeta predvodjeni ZENAMA”.
Otkud zenama? Jesu li bile hrabrije? Jesu li su bile lideri pa povele druzinu na putesestvije (preko reke pa u sumu)?

Ili su, prosto, pustene kao izvidnica (da ne kazem avant-guardia, prethodnica) pre nego sto nastupi prava seoba naroda?
Kako god, za taj korak su bile potrebne i ogromna hrabrost, solidarnost, istrajnost, izdrzljivost i dobar plan.

Do 8. marta traje takozvani DAN V. Medjunarodni dan zastite zena i devojcica.
Ove godine posvecen je zenama u konfliktnim zonama, pre svega u Kongu, Iraku i Sudanu: u ratnim uslovima nasilje prema njima je jos cesce i nemilosrdnije, kako prenosi Politika (na dan 15.2).


Ja bih se prva popela na brod. Vasionski, prijateljski.
Mnogo smo primitivan svet!

SINERGIJA, a je to?

Postoji li razlika izmedju strucnjaka i profesionalca? Naravno da postoji!

O strucnjaku znamo da je dubinski usao u srz onoga sto radi, posla, materije, ideje, promocije, sta god.
Profesionalca, pored kvantuma znanja, karakterise i: odnos prema poslu.
To je ono sto kazu drugarice sa Global Business Women Foruma: nije problem ako klijent nazove i vikendom, i uvece, ukoliko zeli da se van radnog vremena konsultuje, upita za savet povodom neceg urgentnog ili bitnog...NIJE PROBLEM, as simple as it sounds. Narocito ko je orjentisan na rezultat i na ljude isotvremeno - sinergizovana resenja su optimalna resenja.

Mozda zvuci malo cudno kada ste satima zauzeti razgovorom o marketingu ili HR managementu ili paradigmama necem tako stranom onom ko vas mozda slusa (prijatelji umeju da cene tu geek-strast, ali umeju i da se smore ako ne razumeju), ali ukoliko smo orjentisani na rezultat, logicno je da nema cvrste i ogradjene bodljikavom zicom granice izmedju posla i privatnog.
Life is life.

Odnos prema poslu koji znate i volite (uslov) uvek je lezeran u onom najboljem smislu: imate prioritet, imate plan, spremni ste da saslusate druge, da se iskazete u potpunosti takodje, i imate iskrenu zelju da pronadjete resenje. Umete da budete kreativni pri nalazenju resenja, ne ukopavate se jos dublje u svoj rov, ne gledate preko nisana onoga ko ne misli kao vi...ukratko, OK ste.

Deo moje licne misije je afirmisanje fer pravila, onoga sto je ispravno.

Zato: jer je tako LAKSE po sve ucesnike u procesu.

Zato, jer se stedi VREME ako svi imamo usvojene principe.

I, naravno, zato jer smo tako brzi, bolji, produktivniji i zadovoljniji!


~~~

Time sto se drzimo principa imamo garanciju da nista lose ne moze nastati.

Sinergija je dakle navika, dobar obicaj saradnje koja iznalazi dobra resenja.

Klikom na naslov dolazite do 6. nastavka serijala o 7N - Miss Cybernaut featuring Danilo Goliani!
Nije lose zapamtiti da vas sva dobra volja i zelja za najboljim rezultatom nista ne vredi ukoliko druga strana nema istu takvu zelju za saradnjom, ili ukoliko neguje koncept pobede i poraza a - ne resenja na obostranu dobrobit („I za tango je potrebno dvoje”, Danilo G.)

Nije rec o tehnici pregovaranja nego o mentalnom konceptu.




Jedan detalj iz razgovora na osnovu kojeg je napravljen tekst:

– Ja verujem da se sve stvari, uz podsticaj, mogu razviti, i liderstvo i kreativnost, kao i jos gomila vestina. Tu vaznu ulogu imaju porodica i skola, oni su najpre pozvani da stimulisu ono sto je dobro. Koliko će pojedinac razviti svoje potencijale direktno zavisi od toga koliko je ohrabren i podstaknut - kaže Danilo Goliani.
Popraviti se, dakle, moze sve: komunikacija, kapacitet za produktivnost, motivacija, moze se dinamizovati svaka struktura, pa cak i: graditi i uvecavati, osim produktivnosti i kapacitet za produktivnost, liderstvo, kreaciju...SVE!
Ako postoji iskrena zelja za saradnjom i dobrim rezultatom.

Yes, that is what is it about!

Hozenfefer : Home Alone vol.1

„Moja kucica, moja slobodica” sto bi rekao mali Jerry iz Vrtirep serijala ranih osamdesetih :-)

Novi stan je vaistinu inspirativan na ovaj nas lepi neradni Dan drzavnosti!

Domacice defitnitivno imaju svoj zargon i svoje rodjene kulinarske dileme: da li se pire od krompira UGNJECA ili se UCMEKA, ili se mozda ISPREPUCA i UGNJAVI.
Ili se prosto krompiri u nekom momentu - „naprave u pire”.

„Ravna kasika”, to mislim da svi znaju sta znaci; e sad , „prstohvat soli”, to mu dodje bas onako ....hehehe, strucno – to je ona kolicina soli koja vam stan izmedju palca i kaziprsta :-)
„Vode da ogrezne“ znaju samo jezivo iskusne u dinstanju - to je taman toliko da pokrije tvorevinu za koju smo cvrsto naumili da je jedemo prodinstanu, a „gusto kao za palacinke” , uuuu.... to je opis gustine testa podobne shlafroku u koji ce se smestiti ploshka od jabuke, i koji ce zavrsiti u vrelom ulju u kome ce se „peci na brzo” :-) ...E pa za palacinke je isto tako samo malo gusce! :-)))

„Kao za palacinke” je , u stvari, cist licni utisak nastao usled razlicitih vrsta uvida u mesavinu raznih vestina, radnih ucinaka, fidbeka onih koji jedu, i, naravno, vaseg licnog zapazanja o tome sta je za vas PRAVA debljina palacinke!
E pa TOLIKO i treba da bude gusto testo!
Indijanske vestine, jeste, i tu treba malo spetnosti: kojom brzinom se ugreje ringla i da li je slaba ili jaka - kad je full ugrejana.
Koja je najjaca? A koja najbrza?
Ako je stavimo na „pola dva”, hoce li se ugasiti taj vecni plamen ili ce moj delikates, kao sto bi trebalo, zaista se krckati na takovanoj laganoj (ili: tihoj! Kao da postoji neka koja vice!) - vatri.

He...to sve mora da se zna da ne bi posle bilo tragikomicnih situacija da morate da objasnjavate zasto je pile tako minijaturno kao da je doletelo iz Liliputanije (i zasto, daaamn, nije kao kad mama pravi?! Kako njoj uspe a meni ne?).
Zato ga je najbolje kupiti ga u marketu vec pecenog, i naravno, precutati tu cinjenicu.
A ...i ne morate da krijete, vec je poslovica postala da kad se otvori kutija keksa ili grisina, kazemo da smo ih, mo’s mis’iti – same mesile, ha!

U krajnjem slucaju ostaje vam standardno „Ne, dragi, nisam ispekla kolibrija za veceru nego PILE.”

~~~

Kahm...upoznajte svoju kuhinju da biste je vise voleli :-)
Kao i sve drugo na svetu, uostalom.

Srecan vam Dan Drzavnosti! I jucerasnji dan, takodje :)

Does it burn right under the starlight

„Isn't it a remarkable trace?”


Sve je u tome da se ostavi trag! I to onaj najteze izbrisiv, utisnut u srca i umove ljudi koji su sa nama delili casove zivota.

Sta me je navelo da mislim o tome? Ni manje ni vise nego – oh, preseljenje tokom vikenda.

To da ceo moj zivot moze da stane u kutije koje se spakuju za nekoliko sati (sic!), i to da je jedan hard disk failure dovoljan da obrise tri godine mog rada i bivstvovanja u Politici, bas kao da me nikada (mislim - nikada!!!) nije bilo....to je strasna, jeziva, stvar! (arhivu svoju i Politikinu ne racunam!)

Tek tako - PUF!

Sta je ono sto ostaje kad sve nestane?

Po cemu ce VAS pamtiti?


O cemu ce pricati oni koji naslede planetu, oni koji dolaze iza nas i za koje vec brizljivo pakujemo digitalne legate?

Nadam se (iz sve snage se nadam!) da ce to biti duugacka prica o rasi koja je rasla tako sto su se njeni clanovi takmicili medjusobno.
U vrlini, vestinama, upravljanju, i specijalnoj podesenosti za duhove Napretka.

Nagnite se: sta je to iza horizonta?


Imperativ ovoga proleca (vec mirise: od danas, tj. od Sv. Valentina racuna se da je prvi dan):



OSTAVITE TRAG.

&

Sanjajte!

Jer jedino tako mozete i ostvariti svoje snove.


~~~
Wish U all the best,

The Unique One :-)

Semanticki putokaz: emocija ili sud?

Intervencije, osim ako nisu takve da obe strane budu zadovoljne, i nisu neko resenje.

Sjajni teatrolog i poeta Jovan Hristic rekao bi mozda: „i nisu NIKAKVO resenje”.



Paradoks, dakle, sta je?

To je termin preuzet iz anticke retorik - oznacava takvo stanje stvari koje ne odgovara osecaju prava i pravde. Nekada se u sudnicama Starih Grka predmet koji protivreci, kako kazu u Recniku knjizevnih termina, „pravnom osecanju”.
S druge strane, predmet o kome nema sumnje, jasna stvar, stoji na suprotnom stanovistu i zove se eidos. Ali to je manje vazno.

Primeriparadoksa je, recimo, velicanje ljudi koji slave nisu dostojni.

Paradoks je toliko integrisan u zivot da, iako unutrasnje–protivrecan, bez sumnje postoji; paradoksalno je npr. da milion ljudi trazi posao, a poslodavci se zale da ne mogu da nadju radnika.

Paradoksalno je, sto kaze kolega Ozren, sto lepe zene nece da radjaju. Ovim trendom cemo da nestanemo do 2050. godine, kaze.
Paradoksalna je situacija Jozefa K. ni luk jeo, ni luk mirisao, a nastradao.
Ili, e a ovo je super,sto suvozemne zemlje imaju mornaricu (!). Kao Madjari, sto svoje brodove drze na Sredozemnom moru.

Otud nije svejedno da li je nesto paradoksalno ili – neverovatno.
Prva rec oznacava stanje koje se protivi nasem osecanju prava, dok druga oznacava shock (to je eXtremno iznenadjenje) onoga koji govori – izraz „neverovatno” je emotivan, a ne normativan.

Da li je neverovatno to sto se nadvikivanje svih prisutnih u tv studiju prodaje kao vid zabave, ili je – paradoksalno?

~~~

ps. Ilustracije radi i radi veze sa zivotom izvan slova (ima i toga!): Putin je danas rekao za Politiku da, doslovce, resenja za Kosovo nema ukoliko nisu obe strane zadovoljne.


Win-lose je opcija.

Win-win je resenje.

Ortografski Zlocin Medju Prijateljima

Prosle nedelje slusala sam, opcinjena, predavanje profesora Sime Avramovica. Udobno zavaljena u prvi red sa clanovima Srpske Asocijacije Menadzera, pamtila sam sta je sve vazno kad nastupamo javno. Govor pre svega, iliti: cezura, cezura, cezura!


Bilo je mnogo simpaticno kada smo dosli do savremenih akcentoloskih trendova: cinjenica je da se tempo govora ubrzava, da se akcenti skracuju a postakcenatske duzine ukidaju, kao i da se to najpre oseti u najmodernijim medijima. Pauze su sve krace i nepostojanije. I jos svako svoj idiom nosi sa sobom ko znacku!

U pravu je prof. Danilo Golijanin (FranklinCovey Srbija) - Postali smo nestrplivi da slusamo, ali nismo nestrpljivi da govorimo. Govorimo kratko. Slusajmo malo duze!


A sa stanovista akcentologije, oni sto govore znaju to i ocekuju nestrpljivost, spremaju se unapred, pa skracuju svoj govor - i gde treba i gde ne treba!

Mnogo je smesno bilo, pricao prof. Avramovic kako je jedan od njegovih studenata na Pravnom, Zemunac, na ispitu umesto standardne postapalice ZNACHI, govorio samo CHI. Skratio covek uzrecicu, da se ne mu-CHI! „CHI ono, CHI ovo”....

Hhihihihi, tako na Nbgd, ne kaze se „Ima da se nacekam dok stigne taksi”, nego umesto toga stoji „Hocu d'umrem dok dodje KSI”.

Ksi-civilizacija!
:-)


Pitanjce: da li je Vuk, taj hromi Daba nase jezicke kulture, bio u pravu kada ja aplicirao pravilo Johana Kristofa Adelunga?


Pi–SHI kao sto govoris, citaj kako je napisano - upravo zato je srpski jezik tako lep i jezgrovit, pravopis savrsen - fonetski. Jednom glasu odgovara jedno slovo, makar - cirilicom. Latinicom ima jos i malkice digrama i nesto dijaktrickih znakova, tek da se razveseli papir (ili: sheet)!
Vaistiny, SVE je napravljeno tako da pisanje bude zabavno, zar ne?
Svi ti fontovi, pa boje, pa box of crayons...Ko je video - video je, one lepe srebrne Microsoft podnaslove na rubrici kultura lista Politika. Uh, ma ko ne bi drhturio od srece!


E pa ja stvarno-najstvarnije pisem kao sto govorim ;-)
If everything is grammar, where is the craft?


Pismenost je uvek bila trendy stvar! I cyber-pismenost, naravno, sa dozom samosvesti i namernog insinuiranog nicim izazvanog – malog ortografskog zlocina medju prijateljima.

Cista je nevaljalstina namerno pogresiti :-))) Aaaah....nista sladje za onoga ko druge poroke ne gaji.
Emotikoni, s druge strane, sluze da bi se prenele emocije. EQ je sve vazniji, cemu cudjenje...


PiSHI kao sto govoriSH. Sa osmehom!
Citaj kako je napisano, indeed :-)


Ea, sto kazu novinari Politike:
Dji-djenja!