Ovaj blog prvobitno je zamišljen kao mesto za dumanje, cyber-kibicfenster, prozor iz zaštićenosti sa koga se gleda u svet i u ptice. I duma.Kad smo već kod toga, nebo je ovih dana premreženo krilatim trouglovima.
Počelo je znači...Još ne lete nešto mnogo visoko...
Na primer šta bi jedna mačka iz prozora rekla u sebi:
Sada moja Ruma miriše na zapaljenu travu, a ko ide popodne u školu pa se uveče vraća kući, kosa mu miriše na taj dim, verovatno i jakna. Pa ako je pušio cigarete roditelji neće provaliti.
Nikad nisam razumela običaj paljenja trave duž kanala, ali dobro...jednom su mi objasnili pa sam zaboravila...verovatno nije imalo puno smisla.
Tako nekako je govorila Mačka ...;-)
A taj rumski travnati čudni običajni dim kad se spusti, brate mili....oni manijaci po parkovima se uopšte ne vide. A ti, sve nešto žuriš da stigneš negde, na večeru, na seriju, pa na bilijar ili takvu neku jednostavnu soušlajzing zabavu...kakav je to divan miran život, ušuškan u jesen, ahm...
Plus nikad u Rumi ne duva neki vetar. Nema ovog beogradskog mangupskog što pokvari šiške i podigne suknju, milina.
E, ali na blogu nema zime Tihi oblik „solitude“ zabave. Ja i moje krpice. I sve tako.
Pozdrav Rumljanima i svima kojima kosa ovih dana miriše na dim, a dom na mamine kolače.
Postoje mesta na svetu na kojima nije bitno da li ti je u genima upisana melanholija. Postoje mesta gde je sve dozvoljeno. I gde je to što si ti baš skroz OK. Ima mesto jedno gde su svi umreženi i svi slobodni. Poneki su i rozen ko futoška torta, i to je isto u redu.
Želiš li da uđeš...??
Eh, kako god da stvari stoje, blogovi su ozbiljna konkurencija kafićima: ovde te niko ne prekida, kafa će biti onda kada ti želiš i baš onakva kakvu i sam(a) kod kuće spremiš.
Što se mene tiče, vikanje na sred ulice nije privlačna strategija. Nije ni vikanje na blogu. Everybody is doing propaganda, ain't it....
Rock steady – Google strana života.
:-)
Vaša Miss.
